Budite oprezni, krpelji i dalje vrebaju

Ako primetite krpelja na koži mališana neophodno je što pre da ga odstranite, ali je najbezbednije da to učine lekar ili stručno lice.

Krpelja u prirodi najviše ima u periodu od ranog proleća do kasne jeseni, baš kada ljudi najviše vremena i provode na otvorenom. Te sitne napasti vrebaju u svakom kutku okruženom travom i drvećem, a obično su zakačeni za visoke vlati trave. Sam ujed opasan je zbog toga što može biti zaražen lajmskom bolešću, tačnije bakterijom borelija, koja napada srce, zglobove i centralni nervni sistem. Procenjuje se da je 35 odsto krpelja kod nas prenosnik ove bolesti.

Krpelji su prenosioci uzročnika lajmske bolesti, borrelia burgdorferi, sa zaraženih životinja na ljude. Po prenošenju na kožu čoveka, krpelj ubada svoju rilicu u kožu, fiksira se za nju i počinje da se hrani krvlju. Smatra se da je vreme od uboda do odstranjenja krpelja sa kože veoma bitno za verovatnoću prenosa bolesti - potrebno je da se krpelj odstrani u roku od 36 sati, tada je malo verovatno da će se osoba zaraziti.

Iako se nekada koristio alkohol, benzin ili aceton za odstranjivanje ovih štetočina, to nije dobra praksa, jer omamljeni krpelj onda preko povraćenog sadržaja lakše unese infekciju kroz kožu.

Najbolje je da stručno lice odstrani krpelja. Ukoliko to baš nije moguće, treba ga uhvatiti pincetom što bliže koži, uvrtanjem pincete u smeru suprotnom smeru kazaljke sata i izvaditi ga iz kože. Ukoliko je izvađen u potpunosti, mesto ujeda treba dezinfikovati alkoholom, a krpelja treba sačuvati u zatvorenoj posudi (poželjno je da se odnese u referentnu laboratoriju na dokazivanje zaraženosti). Ukoliko je neki deo krpelja ostao u koži, treba se obratiti lekaru.  

Mesto ujeda treba pratiti nekoliko nedelja. Svaka pojava crvenila na koži, malaksalost, otok limfnih žlezda, povišena temperatura su upozorenje da je insekt bio zaražen i da lekar mora da započne lečenje. Borrelia burgdorferi ulazi u kožu posle ujeda krpelja, u roku od nekoliko sati može da se širi kroz kožu preko limfnih i krvnih sudova do udaljenih tkiva i organa.

Bolest se manifestuje kroz nekoliko stadijuma.

Najlakše je prepoznati prvi - na mestu ujeda se pojavljuje crvenilo različite veličine i intenziteta, koje postepeno menja izgled - središnji deo bledi, a crveni rub promene se udaljava, migrira, zato se ova promena naziva eritema migrans. Ukoliko znaju da su imali ujed krpelja pacijenti mogu ovu pojavu da povežu sa tim. Teže je postaviti dijagnozu i započeti lečenje ukoliko ujed prođe neprimećeno.

Za tačnu dijagnozu mora se uraditi laboratorijska analiza - dokazivanje antitela na ovu bakteriju, za šta se treba obratiti lekaru.

Nelečeni ujedi zaraženih krpelja će dovesti do širenja bakterije dalje po telu.

Posle nekog vremena mogu da se jave povišene temperature, bolovi u zglobovima i mišićima, promene na koži i potkožnom tkivu, oticanje nogu, zapaljenje srčanog mišića i nerava. Bolest ima spor tok, promene na udaljenim organima mogu da se jave i deceniju posle ujeda.

Postoje i zaštitne kreme koje se nanose na kožu i odbijaju krpelje. U svakom slučaju, posle boravka u prirodi, dete i sebe treba detaljno pregledati, posebno prevoje (pazuh, prepone).