Da li znate šta je "Knjiga snova"

U medijima i na društvenim mrežama se često govori da je savremeno doba iznedrilo dosta negativnih stvari koje mogu da naštete deci. Koji je vaš stav po tom pitanju, da li je sve baš tako?

- Moja devojčica jeste odrasla u digitalnom dobu. Postoje i dobre i loše strane. Stvar je ipak individualna. Najvažniji je, po mom mišljenju, balans.Ne treba dete sklanjati od svega što je moderno, ali treba dete informisati o tome šta boravak na internetu, slušanje sadržaja online može da donese. To je taj balans na koji mislim. Želim da moje dete bude u toku sa onim što se dešava oko nas, približim joj dobre stvari i govorim joj šta je loše. Roditelj mora da filtrira informacije, kako dete onda kada poraste dovoljno, ne bi bilo iznenađeno i potpuno neupućeno. Trudim se da Milu vodim dosta u prirodu, među njene vršnjake da se igraju. Njeno interesovanje za umetnost, čini mi se, održava nas na dobroj distanci od kiča.

Mama ste jedne vrlo darovite devojčice Mile. Kako ste razvijali Milinu kreativnost?

- Pre svega sam ja lično maštovita mama. Kada je ona bila mala, slušajući druge ljude često sam svedočila kako se deci sve kupuje. Roditelji se žale da bacaju novac na igračke koje deci kratko budu zanimljive. Nas dve smo počele da radimo na njenoj kreativnosti spontano. Prva stvar je bila da smo pravile krevet za lutke, zajedno od kutije za obuću. Vremenom je ona počela da sama kreira neke stvari. Čestitke za rođendan ili neku priliku smo retko kupovale. Puštam je da crta, pravi sama, verujem da to razvija i emociju kod nje. Vaspitačice su dosta uticale na Milu da razvija kreativnost. Ona je radoznalo dete, od mene dobija slobodu da piše pesme, a od skoro i knjigu. Ja sam njen vetar u leđa. Nešto je njen put, njena urođena kreativnost, nešto sam ja podstakla. U pozorište je prvi put otišla sa nepune 3 godine i od tada redovno idemo u muzeje i na izložbe. Ona ne shvata uvek suštinu, ali mi je divan njen ugao gledanja i njena interpretacija nekog umetničkog dela koje smo videle.

Čuvati dete, ujedno i raditi može da deluje vrlo izazovno. Kako ste uspevali da organizujete svoje vreme?

- Smatram da je sve samo stvar izbora. Imate izbor da živite kvalitetno i srećno sa svojim detetom ili da se stalno žalite na težinu života i količinu obaveza. Da nisam bila organizovana, povukla bih i svoje dete u to. Svakog dana tražim neku iskru, neku lepu stvar koja izazove osmeh kod mog deteta. To i mene održava. Od njene četvrte godine se trudim da je naučim da bude samostalna. Od nje ne očekujem da bude sebi mama, da kuva ručak i radi nešto teško. Želim da je naučim nekoj disciplini i tome da nekada i mami treba pomoć, ma koliko mala ona bila. Naše slobodno vreme je uvek ispunjeno, baš zato smo obe jedan tim, zajedno pomažemo jedna drugoj da bi što pre došle do našeg slobodnog vremena.

Znamo da je Mila aktivna u recitatorskoj grupi i da ide na glumu. Od nje smo čuli da planira da napiše knjigu jednog dana sa vrlo poetičnim nazivom – Knjiga snova. Kada ste prvi put primetili taj divan Milin dar?

- Vaspitačice u vrtiću su mi skrenule pažnju da kada se slavi Nova godina i kada pitaju svu decu šta žele, da Milina darovitost, rečitost i specifična elokvencija u tim godinama dolaze do izražaja. Mila nije znala da piše onda kada mi je rekla baš tim rečima da želi da napiše – Knjigu o noćnoj dugi. Svake večeri kada bismo odlazile na spavanje, Mila bi mi diktirala šta želi da kaže, a ja bih pisala. Sada kada zna da piše, poštujem njenu slobodu i želju da se baš tako razvija, da piše i recituje.

Šta biste voleli da Mila od Vas nauči? I čemu je svakodnevno učite?

- Pročitala sam jednom prilikom rečenicu "Stvarnost nije dovoljna". I zaista je tako. Milu ne opterećujem lošim vestima. Volim da je gledam kako stvara i mašta, radije nego da sluša tešku svakodnevnicu. Trudim se da je naučim da pronađe dobro u sebi i da dobrotu nauči da prepozna u drugim ljudima. Želim joj da se svakog dana veruje u čuda, onoliko koliko ja verujem u nju. Ona je moje čudo.

Autor: Jovana Milovanović

Fotografije: Aleksandar Marković