Roditelji, naučite decu kako da bezbedno koriste internet i društvene mreže

Iako deluje da su društvene mreže i korišćenje interneta uopšte doprineli povezivanju ljudi, da li je to zaista tako ili su se deca još od najranijeg uzrasta udaljila? Zaštita dece i mladih na Internetu postaje goruće pitanje, kako na globalnom nivou, tako i u Srbiji, a osnova problema nalazi se u neobazrivosti dece, ali i roditelja kao korisnika društvenih mreža.Da li je zabrana rešenje ili je rešenje podizanje svesti i kod dece i kod roditelja, kao i edukacija o tome koji se sve koraci mogu preduzeti kako bi korišćenje interneta bilo bezbednije, za portal Bebologija govori Katarina Jonev. 

Katarina Jonev je stručnjak za bezbednost dece na internetu i društvenim mrežama. Do sada je održala više od 400 predavanja učenicima osnovnih škola u 35 gradova u Srbiji, kao i predavanja u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Autor je knjige "Bezbednost dece na internetu – vodič za roditelje” i e-booka "Uticaj mobilnih telefona na razvoj dece". 

Poštovana Katarina, razvoj tehnologije rapidno napreduje i čini se da deca brže prate i usvajaju taj napredak od roditelja. Od kolikog je značaja edukacija roditelja u ovom slučaju?

Edukacija je od krucijalnog značaja za razumevanje digitalnog sveta i opasnosti koje nam dolaze, a koje itekako utiču na sve, a posebno na decu. I za roditelje i za decu je podjednako važno da znaju koji su to izazovi virtuelnog sveta, ali je izuzetno značajno da roditelji budu spremni da prošire i upotpune svoje digitalne veštine da bi na najbolji način decu usmerili kako da pravilno koriste internet. Na predavanjima i radionicama koje držim i uživo i u online formatu, mnogo puta sam se susrela sa strahom i pitanjima roditelja šta da rade, jer se plaše da nemaju dovoljno IT veština. Plaše se da deca znaju više o tehnologiji od njih. Nisu daleko od istine. Ali strah ne sme da postoji kada su deca u pitanju! Moramo da zaboravimo na strah od tehnologija i da se fokusiramo kako da na najbolji način pomognemo svom detetu. Roditelji mi se često žale i da im je teško da prate nove trendove i aplikacije koje zanimaju decu, a tu pre svega mislim na društvene mreže. Osećaju se da jednostavno ne znaju dovoljno da bi postavili granice na vreme i uputili decu na bezbedno korišćenje interneta. To što deci tako dobro ide upotreba mobilnog telefona, tableta, računara, ne znači da sve znaju! Možda misle da znaju, ali ne znaju! Možda i postoje roditelji koji misle da deca baš sve znaju znaju, ali ne znaju! Potrebno im je vođstvo, ali i roditeljsko životno iskustvo da ih navodi na ispravan način kroz lavirinte društvenih mreža! A kako da ih navodimo ako se plašimo? I kako da im pomognemo ako ne želimo da se usavršimo?

Zato i ovom prilikom apelujem na roditelje: Nemojte da se osećate kao autsajderi koji ne mogu da prate nove trendove, nego zauzmite proaktivan stav. Dete svakako zna sve oko telefona, instaliranja igrica, gledanje videa, aktivnosti na društvenim mrežama, jer ste mu vi dali telefon u ruke. Ali to što se vaše dete rodilo u digitalom dobu ne znači da je ono (kompjuterski) šef u vašem domu! Umeće ili veština korišćenja interneta, računara, tableta, pametnih telefona, nije isto što i razumevanje uticaja radnji i akcija koja deca preduzimaju na mreži! Razlika je ogromna! Deca ne razumeju uvek koje sve potencijalne opasnosti mogu da se dese. Nema potrebe da kao roditelj znate više od svoje dece o tome šta se dešava u virtuelnom svetu, ali morate da znate kako i od čeka da ih zaštite, kako da iskontrolišete situaciju u slučaju da deca naiđu na nešto njima nepoznato, neprikladno ili štetno. A za to je nužna kvalitetna edukacija!

Često se postavlja pitanje kada je pravo vreme da dete dobije prvi mobilni telefon? Da li postoji odgovor na njega?

Većina roditelja se pita kada je pravo vreme da detetu kupi prvi telefon. Pravi odgovor ne postoji. To je individualna odluka roditelja. Svakako da je preporuka da to ne bude period pre prvog razreda osnovne škole. Telefon je odlično rešenje, ako dete ide samostalno ili samo sa vršnjacima u školu ili na neke druge aktivnosti. Na taj način uvek možete da ga pozovete, pošaljete poruku, ali i da imate uvid u njegovu lokaciju i kretanje. Međutim, roditelji moraju da imaju na umu sledeću stvar: detetov telefon je sredstvo, oruđe koje se koristi za komunikaciju sa njima, a ne stvar prestiža kako većina roditelja danas misli. Dati detetu od 3 do 7 godina telefon vrednosti 700, 900 ili više eura da bi igralo igrice i gledalo crtane filmove nije logično. Ako roditelj misli da cena detetovog telefona koji nosi u vrtić ili školu treba da odražava statusni simbol porodice, onda greši. Preporuka je da prvi telefon bude običan – bez suviše funkcija, pa čak i bez interneta (ako uspete da nađete takav). Ukoliko se ipak odlučite da detetu kupite nov smartfon, znajte da sami možete da instalirate aplikacije kojima može da pristupi, možete da ograničete vreme na internetu, ali i da blokirate pojedine aplikacije i nedozvoljene pozive sa nepoznatih brojeva.

" Detetov telefon je sredstvo, oruđe koje se koristi za komunikaciju sa njima, a ne stvar prestiža kako većina roditelja danas misli", reči su Katarine Jonev

Takođe, na koji način savetujete da se detetu dozvoli pristup internetu, ali da on bude bezbedan i prilagođen uzrastu deteta?

Ovo što ću sada reći će mnoge roditelje povrediti i uvrediti, ali činjenica je da roditelji danas, naručito roditelji male dece, daju telefone da bi sebi kupilo malo vremena da predahnu ili zato što dete neće da jede ili jer mu je dosadno ili, jer žele da bude mirno. I dajući telefon prvo što pale je YouTube ili Youtube kids. I tako dete sedi dva metara od roditelja koji misle da se ništa loše ne može desiti, jer – dete je tu, bezbedno je. Ali sadržaj na internetu ume da bude neprimeren, brutalan, nepoželjan, nerazumljiv za decu. Deca ne znaju uvek šta gledaju – ali nastavljaju da gledaju, jer ekran telefona ih hinotiše da čak i ne trepću. I ako ne reagujemo, a najčešće ne reagujemo, jer smo zauzeti drugim stvarima, kakve slike dete onda kreira u glavi i kakvo ponašanje koje vidi na ekranu prihvata kao normalno i uobičajno? Zato uvek predlažem roditeljima da preuzmu određene crtane filmove na tablet ili telefon pre nego da puste dete da samo klikće i da budu pored deteta kada je ono ispred telefona. Objašnjavanja o internetu I sadržaju treba da počnu od malih nogu.

Koliko društvene mreže tiču na svest i psihičko stanje dece i da li tu ključnu ulogu igraju roditelji?

Ne možemo da kažemo da su samo društvene mreže odgovorne, ali one u velikoj meri mogu da doprinesu poremećajima koje se dešavaju mladima u vreme sazrevanja kada se oni bore sa raznim nesigurnostima. Udaljavanje od porodice, osećaj nižeg samopouzdanja kada se ekrani isključe, fingiranje života na mrežama koji nije realan, kako biste se dopali drugima u nerealnim standardima koje propagiraju osobe sa statusima uticajnih, osećaj zavisti i nezadovoljstva, pojačana agresivnost, samo su neki od dokazanih i zabeleženih loših efekata društvenih mreža na psihu dece i tinejdžera. Zato društvene mreže treba koristiti mudro, znati razlikovati šta je istina, a šta nije, upotpuniti vreme kreativnim i zdravim hobijima, upućivati decu na stvaran svet, pomoći detetu da razvije kritičku svest i kritičko razmišljanje.

Nije retkost da čujemo od roditelja da poštuju privatnost deteta i ne proveravaju šta pretražuje ili kakve poruke dobija. Da li ipak roditelji moraju biti malo rigorozniji i da li se tako mogu na vreme sprečiti neprijatnosti koje dete može potencijalno da doživi?

Privatnost na internetu ne postoji. Apsolutna bezbednost na internetu ne postoji. Anonimnost takođe ne postoji. Poštovanje privatnosti je odličan koncept za roditelje koji su umeli da kod svog deteta oblikuju svest kako se koriste internet i društvene mreže, da su to korisni alati koji nam služe za zabavu, komunikaciju, edukaciju, ako su roditelji radili na odnosu poverenja i otvorenog razgovara od malih nogu, koji su podrška detetu, koji su umeli da dete usmere i dozu vremena provedenog u virtuelnom svetu na vreme ograničene. Ali ni to nije garancija da se ništa loše neće detetu desiti. Svaki treći učenik u Republici Srbiji je doživeo neki oblik sajber uznemiravanja. Manjina je to podelila sa roditeljima. Treba biti upućen u virtuelni aspekt detinjstva deteta, naročito u današnje vreme kada je vršnjački uticaj izuzetno jak. I ,,najbolja” deca nekada pokleknu pod uticajem vršnjaka i naprave grešku – pridruže se grupama koje imaju za cilj ismejavanje druga/drugarice, pošalju neprimerenu fotku na kojima su obnaženi, učestvuju u nekom ekstremnom TikTok izazovu, gledaju i podržavaju pogrešne i neprimerene digitalne uzore, gledaju materijal u kojima se promovišu antivrednosti poput droge ili prebrze vožnje… Stoga je bitno da roditelj bude upućen u aktivnosti deteta – kroz razgovor ili kroz aplikacije roditeljske kontrole ali bitno je detetu objasniti zašto su neke aktivnosti neadekvatne i neke akcije neprimerene.  

Za kraj, Vaš savet za sve roditelje koji čitaju ovaj intervju: kako zaštiti dete, a ipak mu dozvoliti da ima i telefon i pristup internetu?

Roditelji od malih nogu treba da puste decu u svet novih tehnologija, ali ne da sama koračaju, već da im pomognu da razvijaju zdrave sajber identitete. Postoje određene aplikacije koje roditelji mogu da instaliraju na telefonima, tabletima, kompjuterima da bi ograničili vreme deci na internetu ili da prate aktivnosti dece. Ne treba paranoično detetu zabranjivati aktivnosti na internetu ili telefonu, daleko od toga! Pre ili kasnije dete će imati smart phone, internet, profil na različitim društvenim mrežama. Bolje je uvek te prve korake napraviti uz dete, zajedničkim ''snagama''. Odrastanje dece u digitalnoj eri postavlja nove izazove pred roditelje ali i pred decu. Potencijal novih tehnologija je veliki, ali postoje i određene opasnosti koje ne smemo da ispustimo iz vida. Tehnologija je prisutna u životima ljudi zbog bržeg i jednostavnijeg obavljanja svakodnevnih zadataka. Danas je tehnologija potrebna, neizbežna, a uz to i zabavna te je od velike važnosti naučiti DOZIRATI i USMERAVATI njenu upotrebu, naročito kada je reč o deci predškolskog uzrasta koji su u bitnom, razvojnom dobu. Digitalizacija je nešto od čega se ne može pobeći, a ukoliko želimo da naša deca idu u korak sa svetom i tehnologijom, na nama je da im pružimo najbolje i najkvalitetnije što tehnologija može da pruži kada za to dođe vreme.

Autor: Brankica Bjelić   Izvor: https://www.katarinajonev.com/