Sa mamama o... Dragana Dabović

Rođena je u Kotoru, studirala u Novom Sadu, a život nastavila u Beogradu. Dragana u prirodi prolazi mir, a zajedno sa njenom decom raste iz dana u dan. Iako je prvenstveno mama, njena karijera nije stala i pored velike posvećenosti ulozi roditelja, ona ne odustaje od svojih profesionalnih snova. 

Koliko odluka da postanete mama menja život?

Odluka da postanem mama je meni zaista promjenila život, prioriteti su mi se promjenili iako nisam nikad odustala ni od one Dragane koja sam bila i prvih 28 godina. Ali da je sad sve podredjeno njima, neminovno je i nužno dok ne porastu.

Vi ste mama dečaka Noe i devojčice Bjanke, a o povezanosti brata i sestre slušamo kao o jednoj od najjačih veza. Da li tu vezu vidite već sada u prvim godinama?

Nestvarno je gledati ih kako rastu zajedno i isprva sam mislila da će veći problem biti sto su suprotnog pola, a na kraju se ispostavilo kao bolja opcija. Nema ljubomore medju njima, samo čiste ljubavi i uzajamnog čuvanja, što se nadam da će zadržati do kraja života.
Bjanki sam objašnjavala još dok je Noa bio u stomaku kako je jedno dijete za maminu i tatinu “dušu” drugo već za onog prvog kome smo život dali i stvarno jeste tako. Meni su moje sestre uvjek bile broj 1, a imam sreću da sam ja treća u nizu.

"Voljela bih da moja djeca ponesu bar dio te slobode i radosti igranja koju sam ja imala dalje kroz život."

Dragana sa ćerkom Bjankom i sinom Noom

Da li je i koliko izazovno nastaviti sa svakodnevnim obavezama koje bavljenje glumom donosi i biti mama dvoje dece?

Nekad je sasvim nemoguće, jer su još uvjek jako maleni, a nekad mi se čini da su spremni da ih ostavim i odem na 3 turneje pozorišne predstave… Kako kad, za sada su ipak oni priroritet, iako pokušavam da ušniram i svoje snove između svih majčinskih obaveza.

Koji savet biste, sa sadašnjim iskustvom u roditeljstvu, dali sebi iz perioda kada ste prvi put postali mama?

Ah savjet… Ja savjete ne slušam, niti volim da ih dajem, ali da znam da bi me ona mladja ja ipak negdje saslušala, ja bih joj rekla da spava kad beba spava, da ne mora baš svaka majica uvjek da bude opeglana i svaki sud opran onog momenta kad se isprlja. Mnogo sam ja sebi zadala od samog početka, misleći da je to jedino tako ispravno. Ne bi toliko bila zadrta ,pustila bih i da nekad nešto drugi urade umjesto mene.

Šta radite za sebe kada Vam je potrebno da se osećate dobro?

Idem u šetnju šumom sa djecom, penjemo se i pravimo piknik- strašno mi prija kad vrijeme provodimo u prirodi.

A sama volim da uzmem svoju violinu i ispletem po neku notu sebi za dušu,volim da pročitam dobru knjigu i napravim toplu kupku. Sve me to izuzetno opušta.

Šta je to što nosite kao najlepši deo detinjstva i da li upravo to želite da prenesete i Vašoj deci?

Slobodu. Ja sam porasla u malom primorskom gradiću, od aprila do septembra na plaži, a ostatak godine po kućama, državama ili na ulici igrajući se danonoćno. Ljeta smo koristili da ronimo školjke, pravimo suvenire i tako zaradimo po koji dinar i sami smo se oblačili i spremali za školu. To je nešto što danas- ako postoji uopšte, jako rijetko i voljela bih da moja djeca ponesu bar dio te slobode i radosti igranja dalje kroz život.

I za kraj, kako reaguju Vaša deca kada Vas ugledaju na malim ekranima?

Ja sam mojoj djeci mama i ništa vise od toga. Iako je Bjanka svjesna da sam javna ličnost, nikad nismo od toga pravile neku preveliku filozofiju, posao k'o posao, samo je mama izložena, pa je ljudi i na ulici pozdravljaju.

Autor: Brankica Bjelić