Sa mamama o...Ivana Džamić

Diploma iz psihologije i fotografija neke su od vaših ljubavi. Moglo bi da se kaže da je u osnovi obe profesije zapravo posmatranje ljudi i traženje njihove lepote. Vaše fotografije odišu nežnošću i nekom specifičnom estetikom. Da li ste uspeli u nameri da pokažete lepotu ljudi kada ste ih fotografisali i da naglasite koliko je važno da osim spoljašnje, postoji i unutrašnja lepota ili je to proces koji još uvek traje?

- Moram da priznam da sam se kroz svoje fotografije najviše trudila da prikažem neki svoj pogled na život, interesovanja, uticaj muzike i filmova koji mi je i dan danas prisutan u svemu kreativnom što radim jer nekad je dovoljan jedan ton ili kadar da me inspirišu da zamrznem momenat koji vidim, ponešena recimo estetikom osamdesetih. Lepota i tela i duše je vrlo subjektivna i zato je moja namera uvek bila da svako za sebe pronađe neku vrednost sa kojom sa poistovećuje kroz moj rad, bilo da je to fotografija ili pisana reč.

Specijalista ste za lični brending. Kako izgleda vaš posao i šta vam je najveća motivacija u istom?

- Blagoslovena sam da radim posao koji volim. Nekada davno, kada je sve to još uvek bilo u razvoju, bila sam dovoljno odvažna da verujem u viziju i osluškujem svoje potrebe. Nije bilo lako, ali "plodove" te hrabrosti ubiram i dan danas. Moj posao je većinski okrenut radu sa ljudima i pomaganju u izgradnji njihovih ličnih brendova. Dugo sam radila marketing velikim stranim firmama a onda su direktori istih tih firmi izrazili interesovanje da sa njima radim na jačanju njihovih ličnih brendova, koliko eksterno toliko i interno kako bi svoje vrednosti bolje prenosili i na zaposlene ali i na ostale ljude na društvenim mrežama. Kao neko ko je završio i edukaciju za lični i biznis koučing, shvatila sam koliko je moćno povezivati se sa svojim vrednostima i koristiti ih kao nepresušan izvor motivacije i inspiracije. Sa svim mojim klijentima prvo radim na otkrivanju tih unutrašnjih zvezda vodilja a onda to prenosimo i na onlajn svet.

Nedavno ste postali mama. Koja je bila prva misao kada ste uzeli bebu u naručje?

- Gotovo da se ni ne sećam šta sam pomislila jer je volan, u tom momentu, potpuno bio prepušten osećanjima koja nikad pre nisam doživela. Sećam se osećaja neopisive ljubavi, potpune prisutnosti u tom trenutku i ogromne želje da tom našem biću uvek budem topli letnji vetar u leđa i najveća podrška na ovom predivnom putovanju koje svi zovemo život.

Da li postoji nešto od čega posebno strahujete, sada kada ste mama ili se trudite da dane ispunite samo pozitivnim mislima?

- Nešto čemu nas naše dete uči od kad je ušla u naš život je apsolutna prisutnost u OVDE i SADA. Kada živite svaki dan kao da je poslednji i svaki trenutak u sadašnjosti, nemate prostora, a ni vremena da strahujete niti anticipirate budućnost. Kad god i nastupi neki strah, ja sebe uvek pitam šta je na drugom kraju, šta je ono čime bih zamenila strah, i gotovo uvek je odgovor ljubav i apsolutna vera. Nemoguće je ispuniti dan samo pozitivnim mislima jer svako od nas ima nešto što nosi sa sobom što mu ponekad ne da mira, ali je baš u tim trenucima važno fokus preneti na svoje snage kako biste uspeli da se izborite sa mislima koje vas uznemiravaju. Ovo je veština koju vežbam dugi niz godina i ubeđena sam da svako može da je usavrši ako to istinski želi. 

Da morate samo jednu poruku da ostavite za vaše dete, koja bi trebala da bude vodilja za budućnost, koja bi to poruka bila?

- Jedini način da predvidiš budućnost jeste da je sama kreiraš, postepeno i svakog dana. Neka tvoje odluke uvek vodi zakon ljubavi i prema sebi i drugima. Maštaj, sanjari, pa onda odvažno siđi sa tog oblaka i stvori život koji je u skladu sa tim za čim ti srce treperi. 

Autor: Jovana Milovanović

Fotografije: Ivana Džamić, privatna arhiva