Sa mamama o...Nina Živanović Mijatović

Draga Nina, hvala na izdvojenom vremenu da razgovaramo na teme majčinstva, ali i one druge, životne. Koliko se Vaš život promenio nakon Sofijinog rođenja, da li je posao kojim se bavite postao još inspirativniji ili ste ipak morali da se prilagodite novom tempu kada je stigla Vaša devojčica?

- Moj se život drastično promenio u martu 2020.godine kada sam postala mama jedne Milice (ona je ćerka iz prethodnog braka mog supruga)  koja je tada imala 12 godina, a koja je od prvog dana kada sam je upoznala (2 godine ranije) bila potrebna i važna meni verovatno koliko i ja njoj. To je donelo svakodnevne izlive ljubavi, radosti i pažnje kakve nikad pre nisam osetila, kao i do tada meni nepoznatu količinu odgovornosti za svaku reč, gest pa i pogled koji joj uputim.

Milica je odrastala u maloj i poprilično patrijarhalnoj sredini, pa je moj cilj, pored nekih promena u vaspitanju, pre svega bio da u njoj razvijem snagu da se odupre tome što ta sredina i drugi ljudi uopšte od nje očekuju i da prepozna svoje želje i potrebe i deluje u skladu sa njima i danas je ona na putu da postane prava feministkinja. 

Nakon što se u februaru 2021. rodila Sofija, došlo je do još većih promena u dinamici naše porodice, a i u meni, u svakom smislu. Moj perfekcionizam je dostigao svoj maksimum i neko vreme sam osećala, pored neizmerne radosti, umor i preopterećenost. Ja sam se za ulogu majke pripremala i mnogo pre Milice i Sofije, a onda učila konstantno kako da budem onakva mama kakva je njima potrebna i kakva ja mislim da im je potrebna od tad pa do ovog trenutka. I bilo je trenutaka, pa i dana i nedelja, i sigurna sam sa će ih i u budućnosti biti, koji su naročito izazovni i teški.

Tada imam neke svoje mehanizme, a stalno tragam za novim načinima da se umirim i vratim na suštinu, a to je da sam odlučila da im budem mama i da je sve što se tokom mog majčinstva dešava u redu dokle god stavljam u prvi plan to da dajem sve od sebe da i one, a i ja budemo dobro. I da i treba da vide mamu i kada je umorna, nervozna, tužna, ljuta, kao i mamu koja greši. Da kroz to rastemo sve tri pojedinačno, a i moj odnos sa njima. Odlučila sam da posao stavim na pauzu, bar u nekom praktičnom smislu, mada je u ovom periodu još više došlo do izražaja ono što me zaista čini srećnom tj. iskristalisala se kao nikad pre želja da kroz individualan rad sa ljudima, ali i grupama, organizacijama i institucijama radim na tome da se otključaju svi njihovi potencijali i da budu zadovoljniji i mirniji. I da, mora da postoji promena tempa u odnosu na onaj pre dece i neophodna je podrška okoline. Tu pre svega mislim na supruga, ali i svih onih koje sam izabrala ili su neplanirano bili deo moje svakodnevnice. Ipak, motivaciju i inspiraciju za ono što radim već dugo crpim iz dece i mladih, kao i svih koji su ranjivi ili ugroženi, a sada su moje dve devojčice postale najkonkretniji i svakodnevni izvori za to.

Na koji ste poslovni projekat najviše ponosni i na čemu trenutno radite?

- Najponosnija sam na svaki trenutak edukacije i umrežavanja mladih na kom sam radila u Srbiji i širom Evrope. Drago mi je što je ono što sam radila menjalo živote ljudi koji su bili deo toga, i što sam prepoznavala talente i potencijale, ali i izazove i kočnice u onima sa kojima sam radila, pa sam tada pomagala, inspirisana onim što su u ključnim trenucima meni radile mnoge osobe. To radim i dalje i nastaviću svakako i u budućnosti. Osnaživanje, ohrabrivanje, motivisanje, inspirisanje najviše mladih i žena su mi bili u fokusu u prethodnih 20 godina, i na to ću sada dodati konketniji rad sa decom i za decu, ali i interdisciplinarni pristup i međugenerecijsku saradnju koju smatram važnom.

Recite nam nešto o Sofiji i Milici?

- Milica je 15-ogodišnjakinja koja je empatična, hrabra, snažna, uporna, kao i kreativna, vredna, brza i izuzetno posvećena kada je u pitanju nešto do čega joj je stalo i neko koga voli. Izrazito je osetljiva na nepravdu, i uvek tu da pomogne svima nama u porodici, ali i svima za koje primeti da im pomoć i podrška treba. Tvrdoglava je, buntovna i često eksplozivna, što ja najviše pripisujem tome da je u godinama puberteta, ali i činjenici da nije od najranijeg uzrasta učila da su sve emocije i svako njeno mišljenje ok i da sve njih ne samo sme, nego i treba da pokaže. Suočava se sa svim izazovima koje imaju mladi danas u Evropi, sa nekim specifičnostima koje donosi odrastanje u Srbiji plus u njenom slučaju i sredini koja je mala, zatvorena i za neke segmente ličnog razvoja vrlo ograničavajuća, pa i otežavajuća. Milica je osoba na koju sam naponosnija, kao i osoba koja je u prethodnom periodu znala da prepozna moje potrebe nekad i bolje od mene same, pa i da pomogne da se one zadovolje. Na tome ću joj večno biti zahvalna.

Sofija je dete sa vrlo izrazitim i čvrstim karakterom, koje pleni i ostavlja utisak gde god se pojavi. Izrazito je komunikativna, radoznala, aktivna, hrabra i odlučna, ali i pažljiva i oprezna. Ona je devojčica koja vrlo jasno pokazuje i šta hoće i šta neće i za mene iznenađujuće dobro prepoznaje emocije i namere osoba sa kojima je u interakciji.

Presrećna sam što se njih dve vole i odlično slažu, iako je razlika u godinama velika, i verujem da će biti jedna drugoj oslonac, a svakako da će oplemeniti jedna drugoj život, što je i sada slučaj.

Mama ste, supruga i angažovana poslovna žena, koliko je danas ženama teško da usklade sve onog momenta kada postanu mame?

- Teško, za neke i preteško, pa i nemoguće. Pre svega, koliko god da se pripremamo i koliko god da mislimo da smo spremne i fizički i psihički i u svakom drugom smislu, mislim da žene ipak neke stvari ne mogu da pretpostave da će im trebati ili da će osetiti u prvim mesecima, pa i godinama majčinstva. Ja znam da je mene mnogo toga iznenadilo. I onda dolazi do izražaja razlika između žena koje pomoć i podršku dobiju i bez traženja, onih koji je dobiju uz traženje, i nažalost onih koje je nikako ne dobiju. Veoma je bitna podrška partnera, mada mislim da nije dovoljna, nego da u većini slučajeva, posebno na samom početku jeste važno okružiti se ljudima koji nas istinski vole, razumeju i podržavaju na način koji je nama potreban. Koji pitaju i zaista saslušaju odgovor na pitanja: "Kako si? Šta mogu da učinim za tebe?". Mislim da su takođe dragocena iskustva onih koji u tom trenutku prolaze slično kao vi ili su to prolazili u bliskoj prošlosti. Drago mi je što su i kod nas u porastu ne samo knjige, nego i edukacije (sjajno je što ima i onih koje su besplatne i online tj dostupne svima) o roditeljstvu, kao i što postoje sjajni profili na društvenim mrežama koji odgovaraju na razna pitanja i daju neku vrstu svakodnevnog vetra u ledja. 

Ono što nedostaje u Srbiji je kontinuiran i strateški pristup podršci roditeljima kroz institucije ali i pojedinačne organizacije i firme, odnosno nema dovoljno i svakako nema svima dostupnih programa i usluga koje bi zaista unapredile i kvalitet života mama i tata, dece, ali i svih koji ih okružuju. Tu čak ne mora da se izmišlja nešto revolucionarno već samo da se prouče primeri dobre prakse institucija, organizacija i firmi iz drugih zemalja i da se onda prilagode našim potrebama i uslovima.

Kada biste mogli da izdvojite jedan savet za Sofiju koji bi to savet bio ili neka vrsta vodilje za nju? Da li imate neku posebnu poruku?

- Ovo je ubedljivo najteže pitanje. Obema bih im rekla da ću uvek biti tu za njih i da ću učiniti sve što mogu da osim mene imaju i veliki krug ljudi na koje će moći da računaju, kao i da je to veoma važno imati, ali i biti drugima. Druga poruka je da mogu da ostvare baš sve što žele ako ulože vreme i trud, i pronađu oko sebe dovoljno dobrih saveznika i saveznica. 

Kakvu biste poruku uputili mamama danas? Šta je najvažnije onog momenta kada dobijete dete?

- Poruka je sa jedne strane praktično ista kao i poruka mojim ćerkama. Uz dodatak: bravo za sve što ste uradile i što radite i što ćete uraditi da bi vaša deca bila voljena, sigurna, zdrava i zadovoljna. Bravo i za greške, posebno one koje priznajete i sebi i svom detetu. 

A tebi Jovana, hvala na intervjuima sa mamama koje sam čitala i koji su bili i inspirativni i korisni, kao i na prilici da razmišljam o pitanjima koje si mi postavila. Hvala što svojim radom pomažeš mamama u Srbiji. 

Autor: Jovana Milovanović

Fotografije: Privatna arhiva Nine Živanović Mijatović