Sa mamama o… Tanja Anđelković

Poštovana Tanja, Vi ste nekadašnja svetska šampionka u karateu, autorka kuvara “Siti i srećni” i direktorka marketinga i prodaje Radija S. Veoma ste svestrana osoba, ali da li možete da izdvojite u kojoj sferi se najviše pronalazite?

Ako bih morala da poređam po nekom redosledu prva uloga je, naravno, uloga majke i mislim da žena kada se ostvari kao majka nema lepšu, zanimljiviju, težu i odgovorniju ulogu. Odgajiti princeze ili džentlmene je najteži zadatak svakog čoveka.

Mama ste petoro dece. Nakon četiri dečaka, dobili ste devojčicu. Koliko Vam je Neva promenila život?

Mnogoo! Neobično je kada u kući u isto vreme imate pelene i pubertet, ali najlepša stvar koja je mogla da nam se desi je Neva, jer mog muža nikada nisam videla takvog, nikada nije imao takve oči, takav pogled dok su dečaci postali pažljiviji, nežniji- kako prema meni, tako i prema svim ženama u okruženju i ja se nadam da će mi jednoga dana snajke biti zahvalne. 

Briga o deci zahteva veliku posvećenost i odgovornost. Čime se vodite kada su vaspitanje i odnos prema deci u pitanju?

Prvo i najvažnije je da im se u rečnik uvede hvala, molim i izvini. To su krucijalne stvari po meni u roditeljstvu: razviti im empatiju, samostalnost i odgovornost. Tome su me naučili moji roditelji, tome me je učio sport i ja to prenosim sada na svoju decu. Kada ustaneš- namesti krevet! Prva tačka da si uradio nešto kako treba.

Da li je u jednoj sedmočlanoj porodici poput vaše važna rutina i da li svako ima svoje obaveze kojih se pridržava?

Rutinu smo davno morali da savladamo da bismo mogli da se organizujemo . Kako su dečaci već porasli i svako ima svoje obaveze, škola, trening i druženja, apsolutno znaju koje su njihove obaveze: da se spakuju za trening, da slože stvari, bace smeće i to više ne moram da im napominjem, jer vide i oni sami šta sve u kući mora da se uradi. Kako svaki roditelj ima velika očekivanja od svoje dece , ono sto sa sigurnošću mogu da tvrdim jeste da su vredni.

Tanja Anđelković je ponasna mama petoro dece

Volite da kuvate i izdali ste knjigu recepata “Siti i Srećni”, ali kako izgleda spremanje doručka ili ručka u Vašoj kući? Da li i Vaša deca dele Vašu ljubav prema hrani?

Uf, kako bi moja mama rekla :”Ovo nije kuća, ovo je menza!” Moja kuhinja radi 00-24h i uvek na šporetu imamo kuvano jelo. Uvek imamo nešto slatko. Velika nabavka je jednom nedeljno i gotovo svake nedelje imamo neko novo jelo ili neki novi dezert koji ili deca istraže ili ja smislim. Kroz to moje eksperimentisanje zavoleli su različite, svetske kuhinje, čak su poslednji rodjendan vodili drugare na suši, koji oni često jedu, a neki od njihovih drugara su tada jeli prvi put.

O ljubavi sa Vašim suprugom mogu se pročitati divne reči. Da li je Vaša ljubav i pokretač za sve projekte, ali i odluku da imate petoro dece ?

Naravno da je ljubav pokretač života, ne samo projekata i što se tiče te velike ljubavi koja naravno dobija nove oblike, ali da nas dvoje nemamo jedno drugo i da ne živimo u srećnoj zajednici, sa puno osmeha, radosti ne bismo sigurno imali toliko dece. Moj suprug I ja smo učili, ne jedno od drugog, već jedno sa drugim. Verujem, iz ličnog iskustva, da tajna dobrog braka leži u tome što moj suprug i ja, kroz ove 24 godine, zajedno rastemo, razvijamo se, nadopunjujemo, gradimo, osluškujemo jedno drugo, postajemo bolji i snažniji i plovimo zajedno sa naše petoro dece, kroz divnu bračnu i porodičnu avanturu.

"Ljubav je pokretač svega!"

Vrlo često se dovodi u pitanje da li žena kada postane majka može da bude i uspešna i ostvarena i na drugim poljima. Da li postoji savet kojim biste ohrabrile žene da ne odustaju od svojih snova i ciljeva?

Opet se vraćamo na vaspitanje. Ja zaista verujem da svako od nas može da postigne ogroman uspeh ako to želi. Ciljevi treba da se ostvaruju, ali i da se zadaju novi. Želje treba da se ostvaruju i da se uvek želi novo, jer šta je čovek bez želja i snova. Savet koji bih dala je apsolutno da sve što radiš iz srca mora da pokaže rezultat, a ključna stvar u tome je da ako imaš decu ti moraš, dužan si da im pokažeš da sve može da se postigne zbog njih, zbog njihove budućnosti i da im budes najveći uzor.

Autor: Brankica Bjelić