Iz maminog ugla: Ovo bih volela da sam znala kad sam došla iz porodilišta

Deidra Romero je mama dvoje dece koja piše za sajt Parenting Upstream o roditeljstvu. Ona je odlučila da podeli ono o što bi volela da je znala kad se vratila kući sa svojom bebom iz porodilišta. Ističe da, koliko god se pripremila, ništa je nije dovoljno pripremilo za prve dane s bebom i kako bi joj bilo drago da je neko upozorio na sve ove stvari. Zato je sledećim savetima odlučila da pomogne budućim mama:  

1. Nema potrebe da brinete o rasporedu

Kad sam došla s prvom bebom iz bolnice, toliko sam želela određenu dozu normalnosti u svom životu. Želela sam da sve organizujem i napravim raspored, bilo što kako bi mi život bio predvidljiv. Volela bih da sam znala nešto o onome što sada nazivam “novorođenačka magla”. To su one blažene prve nedelje nakon dolaska kući s bebom iz porodilišta kada je sve o čemu brinete - spavanje, hrana i držanje bebe u naručju. Toliko sam želela da uspostavim rutinu da sam skoro propustila ovu “maglu” koja vas prisiljava da budete prisutni u svakom trenutku.

2. Briga o novorođenčetu je drugačija od brige o bebi

Pre nego što sam postala mama, nisam razumela da je briga o novorođenčetu potpuno drugačija od brige o bebi. Novorođenim bebama je potrebno beskrajno mnogo pažnje i neverovatno su nepredvidive. Takođe, vole da ih presvlačite, da ih ljuljuškate i na sve moguče načine da budu ušuškane. Ponekad se bude svakih sat vremena, a ponekad te iznenade i spavaju dugo. Kad malo porastu, uđete u neku rutini u neke stvari možete predvideti, mada ne uvek. 

3. Hranjenje bebe oduzima puno vremena

Pre nego što sam postala mama, nisam znala da hranjenje oduzima dobar deo vremena. Ovo je došlo kao šok za mene. Nije ni čudo da su nove mame tako zauzete. One provode ceo dan i noć hraneći bebu i menjajući pelene. Kad završim s presvlačenjem i nahranim ga, činilo mi se da imam samo sat vremena da odem pod tuše i do toaleta da bi počela sve ponovo… Nisam uopšte bila spremna na činjenicu da dojenje oduzima toliko vremena u tim prvim danima. 

4. Druga noć je najgora

U 3 ujutro, tokom druge noći života mog sina, zagledala sam se u pedijatrijsku sestru, i pitala je u neverici: "Šta se događa?  Moj sin nije hteo da spava duže od sat vremena". Konstantno je tražio da ga dojim. "Druga noć je uvek najgora", rekla je. Niko mi to nikad nije rekao, pa ja govorim vama. Puno je lakše kad znaš šta možete da očekujete. Nekom se druga noć ponovi nekoliko puta. 

5. Novorođene bebe zaista vole biti u naručju

Novorođene bebe vole osećaj zagrljaja i topline. Zato tako čvrsto spavaju kada ih netko drži. Volela bih da sam to znala. Na početku sam mislila da nešto nije u redu s mojom bebom jer bi se budila svaki put kad sam pokušala da je stavim u krevetac. Nisam znala da moj sin plače jer samo želi da bude u mom naručju.  

6. Prihvati pomoć

Mislila sam da je prihvatiti pomoć koja mi se nudi pokazatelj moje slabosti i nesposobnosti. Volela bih da sam prihvatila pomoć koju su mi porodica i prijatelji nudili. Zato, prihvati pomoć kad ti je ponuđena i nauči kako da pitate za pomoć onda kada vam je ona potrebna.

7. Postporođajna depresija izgleda drugačije nego što misliš

Mislila sam da je postporođajna depresija samo stanje tuge. Nisam znala da postoji puno oblika postporođajne depresije koji nemaju veze s tugom. Srećom, postporođajna depresija danas je tema o kojoj se mnogo više govori, ali još uvek ima puno neznanja i stida oko te teme. Neverovatno je da me nitko u bolnici nije pripremio na znakove postporođajne depresije niti je bilo ko tome govorio. Nadam se da nećete imati problema, ali svakako pročitajte bar koji su simptomi.

8. Majčinstvo znači da si ponekad usamljena

Rano majčinstvo može izgledati kao izolacija. Važno je okružiti se prijateljima i članovima porodice i biti s njima sasvim otvoren o tome kako se osećate. Nakon rođenja moje druge bebe, prijateljica je ponudila da mi donese neke namirnice. Rekla sam joj da ne trebam namirnice, ali da mi treba neko s kim mogu da razgovaram, jer ću “poludeti” od usmaljenosti. Došla je i sela na kauč i razgovarale smo, smejale se i družile. Nakon što je otišla, osećala sam se kao nova osoba.

9. Izađi ponekad sama iz kuće

Teško je ostaviti bebu prvih nekoliko puta. Bila sam toliko zabrinuta i nervozna oko izlaska iz kuće i ostavljanja dece. Ali, naučila sam, kao svaka mama, da je to “vreme za sebe” veoma važno. Čak i ako se radi samo o odlasku do prodavnice ili obavljanju nekih sitnih poslova, poput odlaska u banku ili poštu, lepo je da imate fokus samo na sebi i na trenutak. Kasnije sam shvatila da se nakon tih trenutaka uvek vraćam kući osvežena i uzbuđena.

Izvor: miss7.mama.hr