Faze roditeljstva

Nova istraživanja pokazuju koliko i na koji način se menja mozak tokom trudnoće

Po prvi put, naučnici su posmatrali ženin mozak od pre začeća do postpartuma, prenosi sajt Nacionalna geografija.

Nova istraživanja pokazuju koliko i na koji način se menja mozak tokom trudnoće

Koristeći precizno snimanje mozga, istraživači su uspeli da mapiraju neuroatomske promene u mozgu trudnice od pre začeća do dve godine nakon porođaja. Njihova zapažanja nam pomažu da razumemo kako trudnoća preoblikuje mozak žene.

Kako sajt Nacionalna geografija navodi, polni hormoni, poput estrogena i testosterona utiču na raspoloženje, pamćenje i još mnogo toga. Neke od najdramatičnijih hormonalnih promena dešavaju se tokom trudnoće, ali je tih devet meseci do sada bio potpuna nepoznanica za ljudsku neuronauku.

Nova studija objavljena je ove nedelje u “Nature Neuroscience” pruža najopsežniji uvid do sada. Istraživači su skenirali mozak jedne žene 26 puta tokom čitave trudnoće , ali i pre i nakon ostanka u drugom stanju.

„Ne samo da je ovo ključno za naše razumevanje ovog nepoznatog vremenskog perioda u životu žene“, kaže Emili Jacobs, neuronaučnik sa Univerziteta Kalifornija u Santa Barbari i autor studije, „Već može biti i mnogo više od toga, poput znanja koje leži tik ispod površine, jer se nikada nismo potrudili da posmatramo čitav proces.”

Liz Chrastil, neuronaučnica sa Univerziteta u Kaliforniji, obratila se timu sa kojim je radila na istraživanju neuropromena koje donosi menstrualni ciklus sa idejom da proširi svoje istraživanje na još jedan period dramatične hormonalne promene: njenu trudnoću. Proučavanje mozga tokom trudnoće do tada je delovalo teško, čak i nemoguće, zbog obimnih sigurnosnih protokola koji su uključeni u to istraživanje. Ipak, nakon brojnih provera, istraživanje je sprovedeno i delo i pokazalo je sledeće:

Mozak trudnice prolazi kroz velike promene, veće nego što se pretpostavlja!

Skeniranje mozga pokazuje da tragovi bele mase postaju jači tokom trudnoće.

Studije pre i posle trudnoće pokazale su da trudnoća smanjuje delove mozga, posebno njegovu sivu masu. Ovi spoljašnji slojevi mozga odgovorni su za većinu saznanja, osećaja, učenja i drugih sjajnih stvari koje mozak radi. Smanjenje sive materije može zvučati zastrašujuće, ali svima nam se tokom razvoja dešava da "fino podesimo" neuronsku obradu i učinimo naš mozak efikasnijim. Termin “Mamin mozak“ često se koristi za označavanje perioda kada je buduća mama zaboravnija, a naučnici to objašnjavaju i opravdavaju na sledeći način:

”Možda zaboravljate gde su vam ključevi, ali ste mnogo više povezani sa onim što se dešava vašoj bebi “, kaže Pritschet.

Obrasci promena u mozgu tokom trudnoće su slični onim koji su drugi istraživači videli u mozgovima adolescenata tokom puberteta, takođe pod uticajem hormona. Dakle, iako se decenijama verovalo da se mozak razvija i menja do sredine dvadesetih godina života, čini se da hormoni izazivaju velike, dugotrajne promene i tokom odraslog doba.

Naučnici su potvrdili da se siva materija smanjila za više od četiri procenta tokom trudnoće i da je to smanjenje trajalo do kraja studije (dve godine nakon porođaja). Za razliku od prethodnih studija, tim je uspeo da pokaže da se siva materija stalno smanjuje tokom trudnoće, počevši od prvih nedelja trudnoće, stabilizujući se oko vremena rođenja i nastavlja godinama nakon rođenja. Promene su bile u korelaciji sa porastom koncentracija dva polna hormona, estradiola i progesterona.

Dok je tim očekivao da će otkriti smanjenje sive materije, bili su iznenađeni promenama koje su videli u beloj masi mozga, snopovima nervnih vlakana koji prolaze kroz mozak i pomažu neuronima da komuniciraju jedni sa drugima. Bela masa je postala jača, dostižući vrhunac u drugom trimestru, a zatim se smanjila skoro na normalu do trenutka rođenja bebe. Iako njihovi podaci ne objašnjavaju šta bi jača bela masa značila za novog ulogu koju žena dobija, ulogu mame, slične promene kod adolescenata koreliraju sa boljim kognitivnim sposobnostima.

Zašto je ova studija od velikog značaja?

Depresija tokom i nakon trudnoće pogađa 10 do 20 procenata žena, a procenat je verovatno i veći zbog žena koje se suočavaju sa simptomima depresije bez uspostavljene dijagnoze. Sa tako malo studija o promenama u mozgu trudnica, pouzdan način otkrivanja perinatalne depresije je još uvek nedostižan.

Tim se nada da će ova studija i dalja istraživanja biti samo početak. Nakon uspostavljanja tipičnog obrasca, istraživači bi mogli da identifikuju promene koje mogu biti znaci perinatalne depresije.

by: Bebologija

izvor: www.nationalgeographic.com