Ovako izgleda jedan mamin “neradni” dan

Malo me i zaboli, ali je izgovorim. Pokušaću da vam opišem svoj dan kada “ne radim ništa”.

Za početak da vam kažem da imam dve preslatke devojčice: Anju koja će uskoro imati pet godina i Nikolinu, (zovemo je Koli, sama je sebi dala nadimak) koja će napuniti tri godine u decembru. Energije i ljubavi tokom dana imamo toliko da je možemo i sa vama podeliti.

Anja je prva ustala i došla kod mene u sobu da me probudi – umivanje, pranje zuba, uz svakodnevno objašnjavanje da se mora, jer zubi su pola zdravlja.

Oblačenje, e to je tek zabava.

Na početku sam dozvoljavala da otvori ormar i da sama bira šta će obući. Znalo je to potrajati, ormar bude u haosu, ali faza "sama biram šta ću obući" traje već dve godine.

Pomogla sam i njoj i sebi, izaberem tri kombinacije i ona odluči koju će. Ide nam mnogo lakše, a donošenje odluka za njih male je veoma bitno. Anja je obučena, Koli nas zove, ista procedura, umivanje, pranje zuba i oblačenje.

Palim TV i puštam crtani dok spremim doručak, ubacujem veš u mašinu, spremam krevete, uz konstatno "mama, mogu li ovo, mama, uzela mi je..." Crtani je i dalje na TV-u ali igranje je počelo. Doručkujemo, i ja zajedno sa njima.

Dolazi baka (moja mama), koja živi ispod nas. Druga je smena ove nedelje, uzeće ih na 45 min. 

Baka je jedna energična žena koja uvek može sve. Obožavaju se, baka je spas za sve nas.

One izlaze, ja kuvam sebi kafu, spremam igračke, perem suđe od doručka i stavljam da se kuva supa.

Sedam da se javim svojim mamama u grupu, da vidim kako njima prolazi jutro i kada bismo se mogle okupiti sa decom ispred zgrade.

Stižu devojčice, kafu sam popila, supa je gotova u mojoj najboljoj šerpi ikad stvorenoj za pomoć mamama – supa bude gotova za 15 min.

Obuvam ih, torba za izlazak napolje je spremna, poneli smo trotinete, ali moram i u garažu po još dva bicikla. Dozvolim ja njima i to i nije mi teško kada već imaju neka i biraju. U dvorištu im je uvek zabavno, lepo se igraju. I meni je interesantno, jer nas ima dosta i uvek je lepo kad je puno mama i dece.

Bili smo napolju od 11 do 13. Ulazimo u kuću, Anji dajem da crta, a ja uspavljujem Koli. Kada završim sa uspavljivanjem, družim se sa Anjom – crtamo, slažemo puzzle, užina… Vadim veš iz mašine i širim na terasi isti, ona i dalje crta, Počinjem da seckam šargarepu, luk, ubacujem meso za dinstanje i stavljam sve u svoju magičnu šerpu i meso sa saftom je gotovo za 15 min. Kažem vam, ta šerpa je čudo!

Dok  stavljam vodu za makarone, stiže nam tata Goran, jer je skoro pola 3. Ručamo pa vozim Anju u zabavište od 15 do 20, a ja odlazim u brzinsku nabavku namirnica.

Kada sam se vratila, na vratima me dočekala Koli. Taj zagrljaj i njen doček na vratima je vredan svakog mog ustajanja iz kreveta ujutru.

Igrarija sa tatom dok ja raspremim stvari, hranim Koli i opet je presvlačim, isprljala se.

Spremam igračke i suđe od ručka, jer ne volim haos. Ako mi je kuća u haosu i ja sam. Sve mora da se završi pre odlaska napolje.

Oko 18 sati smo već bile dole ispred zgrade, a tata je ostao da se odmori. Oko 20 sati stigla je i Anja na igralište, tata je otišao po nju. Sada smo svi na okupu.

Oko 21 smo svi ušli u kuću. Ja sam ih kupala i prala im kosu, a tata Goran je pravio tople sendviče za večeru. Ispred ogledala u hodniku im sušim kosu dok ih tata hrani. Opet igrarija, ja sklanjam po kući, a tata je sad zadužen za zabavu.

Već je pola jedanaest, vreme je za uspavljivanje. Odlazak u krevet je uvek drama, nikom se ne spava, otprilike, nikada. 

Uspavljivanje počinje: obe ih stavim u bračni krevet i pričam Malu sirenu, evo već skoro mesec dana pričam istu priču na Anjin zahtev. Naravno uvek se nekom piški, pa iz kreveta ustajemo sve tri, pa se pije voda, samo da se produži uspavljivanje. Oko 23 i 10 je nastupila tišina –  spavaju obe.

Rasporedim ih po krevetima, odem da se istuširam i stiglo je i moje slobodno vreme. Pola 12 je.

Malo sam popričala sa Goranom, malo sam se dopisivala sa mamama, požela svojim sestrama laku noć (najboljim tetkama na svetu) i otvorila knjigu da pročitam par stranica pred spavanje. Baš volim da, to me stvarno opusti i odmori. Jedan sat je posle ponoći, moram da spavam. Jedna od njih dve me sigurno barem jednom u toku noći probudi.

Ovako otprilike izgleda jedan od mojih "neradnih" dana.

Ja vam obećavam da ću se potruditi da ne izgovaram više rečenicu ”Ja ne radim ništa, kod kuće sam s decom”.

Nemojte ni vi, drage moje mame, to što mi radimo za njih, svaki dan, je neprocenjivo. 

Pripremila: Vesna S. Izvor:lolamagazin.com