Sa mamama o...Marina Ćosić

Poštovana Marina, Bebologija tim prati Vaš rad i veliko nam je zadovoljstvo da ste pristali da govorite za naš portal o važnim temama. Iza sebe imate neke od odličnih filmskih i pozorišnih uloga i važite za glumicu čiji ćemo pun potencijal tek videti. Ostvareni ste karijerno, koliko se se vaš život promenio kada ste ostali u drugom stanju?

Pre svega hvala na lepim rečima. Promenio se dosta, kao i svačiji, više obaveza i organizacije, manje vremena za sebe, ali konkretno taj period trudnoće pamtim kao najmagičniji period. Meni lično je trudnoća prijala, nisam imala ni mučnine, niti mi se stomak preterano video, istu garderobu sam nosila do ulaska u 9. mesec, nisam bila fizički sputana, sve mi je bilo potaman.

Šta je ono što ste naučili onog momenta kada ste postali mama?

Naučila sam da moram drugima da prepustim da mi pomognu i da kazem kada mi je teško, zapravo nisam još sve naučila, ali sam na tom putu.

Današnje mame preplavljene su informacijama. Od one gde se treba poroditi, u državnoj ili privatnoj ustanovi do nekih manjih detalja. Gde ste se vi porodili i koji savet imate za buduće mame, kako se snaći u moru informacija?

Sve te informacije koje imamo mogućnost da čujemo, mogu da se uzmu kao logične i nelogične. Mislim da ako neko ima potrebu da pročita sve, da onda treba da bude spreman na ozbiljno istraživanje i za/protiv spisak. Ja radim sve po osećaju i nekoj logici, od momenta kada sam bila trudna pa u odabiru hrane za sebe i okruženja, preko materijala koje će beba da nosi, do odabira bolnice itd. Meni je tako odgovaralo, ali nekome drugom ne bi što je potpuno legitimno.

Da li postoji neki savet Vaše mame koji ste usvojili i sada ga prenosite vašem detetu ili ste odlučili da svoje dete odgajate prateći svoje stavove, a pružajući mu priliku da odrastanjem formira svoje?

Jesam, model roditeljstva. Ali moja mama nije neko ko savetuje ako ne tražite savet, ona kaže svoje mišljenje, koje može da bude i pod uticajem viška emocija, straha uglavnom, ali neopravdanog. Ja sam jako mirna i detaljna osoba, ne upadam u stanje panike lako, tako da sve radim prema osećaju i intuiciji. Uzmem naravno tuđe mišljenje u obzir, ali svoj osećaj ne zapostavljam koliko god to nekome bilo opterećujuće.

Koliko godina ima Sofija, da li ispoljava neke znake da bi kad poraste mogla da se bavi istim poslom kao i Vi? Kako posmatrate taj segment - ukoliko se odluči jednog dana da baš gluma bude njen poziv?

Sofija ima 2. godine. Meni je interesantno što ja smatram glumce osobama koje kroz svoj život nastavljaju ponašanje deteta, jer su deca ta koja se igraju uloga i stalno smišljaju neke situacije, jako su spontana i iskrena sa svojim osećanjima, ali isto tako često istražuju granice i nove mogućnosti. Tako da, ako gledamo tako, naravno da ispoljava jer je u toj fazi života, sad je dete, igra se kao što glumac i treba. Ali šta će je kasnije privući, kakvo će jednog dana mišljenje o tome imati, to ćemo videti. Svakako će biti podržana u svemu čime želi da se bavi.

Šta je to što sebi ujutru izgovarate kao neku vrstu motivacije – "Drago mi je što sam postala mama jer...?"

Ne izgovam sebi motivacione receniče, ali sad kad pomislim šta bih sebi rekla ujutru, što svakako pomislim više puta u toku dana - Drago mi je što sam postala mama jer imam priliku da gledam njen osmeh, oči, odrastanje, napredovanje, osvajanje novih sposobnosti i njenu sreću i ponos koji oseća kad u nečemu uspe. Drago mi je i što me je uloga majke mnogo usporila i smirila u glavi, sad razmislim pre nego izgovorim i znam da poštujem momenat u kom se nalazim. 

Autor: Milovanović Jovana