Kako se pripremiti za trudnoću i proces vantelesne oplodnje?

Pored dvanaestogodišnjeg iskustva u radu sa klijentima, Nina je mama osamnaestomesečne devojčice, a sada je po drugi put trudna, pa će na ovu veoma važnu temu pričati i iz profesionalnog i iz ličnog iskustva.

Kada govorimo o odlasku kod psihologa i psihoterapeuta u periodu pripreme za dolazak bebe, da li se na taj korak odlučuju samo (buduće) mame ili i tate prihvataju činjenicu da im je potrebna pomoć?

Smatram da je tokom trudnoće, sa dolaskom bebe, ali i kroz čitav perioda detetovog odrastanja važno da postoji partnerstvo. Uvek postoje izazovi, ali kada je odnos adekvatan i dobro regulisan između partnera, onda se strahovi,  tenzije i nepoznate situacije u roditeljstvu lakše prevazilaze. Idealno bi bilo da parovi zajedno prolaze kroz edukaciju u oblasti roditeljstva i da zajedno rastu kroz ovaj proces.
U odnosu na ranije godine, u periodu pripreme za trudnoću i vezano za izazove koje donosi roditeljstvo, danas ne dolaze samo mame na terapiju, već se u sve većem broju javljaju i tate. Spremnost oba partnera da se razvijaju u ovoj oblasti je pokazatelj i kvaliteta odnosa između partnera, a kvalitetan odnos značajno doprinosi stabilnoj porodičnoj dinamici koja je bitna za razvoj deteta. 
Sve više tata oseća potrebu za podrškom i postavljaju sebi pitanja kako najbolje da se prilagode na nove promene, preispituju svoju ulogu u vaspitanju i traže svoje novo mesto u proširenom porodičnom sistemu. Tate su više uključene u sve segmente roditeljstva u odnosu na ranije godine. Prisustvo i vaspitanje očeva na dečiji razvoj ima kvalitativno drugačiji doprinos od vaspitanja i odnosa sa majkom. Istraživanja i pokazuju da deca koja su imala više očevog prisustva tokom odrastanja ostvaruju i bolje veštine i rezultate na emocionalnom, socijalnom i kognitivnom nivou.

Da li se češće na psihoterapiju javljaju žene koje su ostale trudne prirodnim putem ili one koje su prošle kroz proces vantelesne oplodnje?

I jedne i druge dolaze na psihoterapiju, s' tim što žene koje prolaze kroz proces vantelesne oplodnje dolaze i pre ostajanja u drugom stanju, odnosno kada započnu da razmišljaju da li da krenu u ceo postupak vantelesne oplodnje. Često je kod žena koje su u procesu pripreme za vantelesnu oplodnju prisutno i dvoumljenje: da li nastaviti i pokušavati prirodnim putem ili se upustiti u proces za koji već tada znaju da nije jednostavan. Nakon odluke da krenu u postupak vantelesne oplodnje ili kada žene ostanu trudne, nastavljaju sa dolaskom na psihoterapiju, jer i tada osećaju da im je potrebna podrška za neka druga pitanja koja se javljaju tokom samog postupka VTO ili u periodu trudnoće. 

Kada je reč o vantelesnoj oplodnji koliko je važna psihološka priprema?

Istraživanja pokazuju da su parovi koji prolaze kroz proces vantelesne oplodnje pod velikim stresom i zbog toga je od velike važnosti da parovi sebi obezbede adekvatnu psihološku i medicinsku podršku. Period pripreme i prolazak kroz sam proces vantelesne oplodnje može za neke parove da bude veoma dug, čak i kada do trudnoće dođe i nakon prve vantelesne oplodnje. Kada govorimo  o pripremi za vantelesnu oplodnju to je period koji je veoma intenzivan, jer prvo parovi prolaze kroz niz medicinskih pregleda i ispitivanja, pripremu dokumentacije, a nakon toga se uz sve to suočavaju sa nizom emocionalnih reakcija i promena i na individualnom i partnerskom planu.

Nina Mićović, klinički psiholog i geštalt psihoterapeut

Da li promene koje se dešavaju tokom postupka VTO dovode do razmirica i neslaganja između partnera?

Proces VTO može imati uticaj na kvalitet partnerskog odnosa i dovesti do preispitivanja i evaluacije odnosa među partnerima, pa samim tim i do povećanog broja konflikta koji mogu ili da oslabe ili ojačaju partnerski odnos. Kao što sam već spomenula oba partnera osećaju veliki pritisak tokom postupka VTO i svako se sa tim pritiskom ili stresom nosi na različiti način. To što se partner nosi na drugačiji način sa trenutnom stresnom situacijom ne znači da mu nije stalo kao i drugom partneru. Svi parovi počinju da preispituju da li je sa njihovim zdravljem sve u redu i nije retkost da jedan ili oba partnera mogu osećati krivicu i odgovornost za trenutnu situaciju, a ponekad dolazi i do prebacivanje odgovornosti i krivice između partnera. Često se partneri u nekim periodima ovog procesa zatvaraju u sebe, povlače i izbegavaju otvorenu komunikaciju, jer ne žele da se suočavaju sa sopstvenim i partnerovim emocionalnim bolom ili osećaju da nemaju dovoljno razumevanja. Usled toga može doći do gubitka spontanosti u odnosu, pojave anksioznosti ili depresije. 
Zapravo, ključ za uspešno prevladavanje ovog procesa jeste otvorena komunikacija. Kada partneri osećaju da nemaju uspešnu komunikaciju, poželjno je da na psihoterapiju dolaze oba partnera. Najbolje bi bilo da od početka procesa veštačke oplodnje na psihoterapiju ili savetovanje  dolaze oba partnera, jer je na ženi velika odgovornost i sve promene, pregledi i intervencije koje je očekuju i predstavljaju svojevrsan teret koji ne bi trebala sama da nosi. Kada je partner prisutan, žena se oseća rasterećenije, jer zna da nije sama u tome. Koliko je to važno govori i podatak da je u nekim evropskim zemljama terapijski rad sa parovima koji prolaze kroz proces vantelesne oplodnje obavezan. Ipak, iz mog iskustva, najčešće se žene javljaju prve na psihoterapiju i nažalost u većem broju slučajeva prisustvo partnera izostane.

I za kraj, koliko je važno da žena upozna partnera sa svim informacijama koje dobija i da on bude uključen u sve segmente trudnoće, a kasnije u odgajanje deteta?

Uloga žene odnosno majke je da postepeno i strpljivo što više partnera uvodi u svet trudnoće i roditeljstva i to tako što ga edukuje i informiše kroz šta prolaze i ona i dete i na koji način on može da bude prisutan za njih. Tako se i očevi  osnažuju za novu ulogu, a žena dobija dodatnu sigurnost, razumevanje i jača bliskost sa  partnerom, što se dalje prenosi i na bolju povezanost oca sa detetom. 
Važno je da žena ima realna očekivanja od sebe, da zna svoje kapacitete i da može jasno da izarazi svoje potrebe kako bi partner mogao da bude adekvatna podrška tokom celog procesa koji je nov i za mame i tate. Društvene mreže mogu stvarati veliki pritisak i očekivanja kako treba da izgleda trudnoća, majčinstvo, roditeljstvo, ali nisu svačije životne okolnosti iste i zato je vrlo važno da imamo kritičko razmišljanje o tome šta nas okružuje i šta nam se servira.

Autor: Brankica Bjelić