Tatologija sa Mišom Stojiljkovićem

Miša Stojiljković je novinar sa 25 godina iskustva, a po obrazovanju je psiholog. Ove dve profesije spaja kroz nešto što naziva "primenjena tatologija" koju sprovodi kroz razgovore i grupe podrške namenjene kako budućim, tako i već iskusnim tatama, a ponekad i dedama! Autor je serijala "Tata, ti si lud" koji funkcioniše kao podcast i YouTube kanal. Grupe podrške za tate realizovao je i u projektu "Tate na točkovima", a sarađuje i sa brojnim kompanijama u Srbiji u kojima drži predavanja na temu roditeljstva (posebno iz muškog ugla), porodice, odgoja dece i rodnih stereotipa. Ponosan je muž svoje supruge i otac dva dečaka.

Miša Stojiljković je ponosan tata dva dečaka

Poštovani Mišo, kao psiholog, ali i novinar i javna ličnost odlučili ste da budete posvećeni priči o tome koliko je važno da tate budu svakodnevno uključeni i prisutni. Da li se svest o tome razvila onda kada ste i sami postali otac?

Naravno. Nekako je tada krenuo taj osećaj iznutra, iz stomaka, a onda se u prve tri godine života starijeg sina taj osećaj intenzivirao i ta tema mi je postajala sve važnija i važnija. Tokom razgovora sa suprugom, ali i prijateljima i poznanicima koji su u istom periodu dobili decu kao i mi, samo mi je bilo još jasnije da za tate ne postoji nikakav sadržaj i konkretne informacije koje bi mogli da dobiju. Period o kojem govorim odnosi se na 2010., 2011., 2012. godinu, dakle pre više od 10 godina- danas se situacija promenila, tako da sada muškarci, odnosno tate mogu da dođu do malo više informacija, ali mi se i dalje čini da im još uvek nedostaje prostor u kojem oni mogu otvoreno da pričaju o svojim iskustvima i zato su tu radionice i online predavanja koje pokrećemo u okviru Centra za trudnice Bebologija.

Jednom prilikom ste izjavili da je ideal ka kojem trebamo da težimo  društvo u kom i tate odsustvuju sa posla radi nege deteta, ustaju da nunaju i peglaju pelene. Da li mislite da idemo u tom pravcu ili smo još uvek daleko od toga?

Nisam siguran da ćemo ikad postići ravnopravnost, ne znam čak ni da li smo fiziološki predodređeni za to. Ono što iz iskustva ličnog znam, ali i iz iskustva drugih tata koje su mi prenosili tokom naših razgovora jeste da muškarcima jako prija bavljenje porodicom i da žele da budu uključeni u svaki segment odrastanja deteta. Iako idemo u dobrom pravcu, ipak su to promene koje sporo dolaze, koje dugo traju i koje ne mogu da se dese preko noći, već su za njih potrebne decenije. To je pokret i tendencija u celom svetu i postoje podaci koji govore tome u prilog.

Na koji način je potrebno osnažiti budućeg tatu u njegovoj roditeljskoj ulozi i da li je sa tim potrebno da krenemo i pre nego što se beba rodi?

Treba krenuti još dok je partnerka trudna sa osnaživanajem oba roditelja. Od saznanja da je supruga trudna, počinje promena u životima budućih roditelja. Žena je biološki u prednosti, jer je beba kod nje 9 meseci i u njenoj prirodi je da se više bave time, ali stvarnost pokazuje da se u poslednje vreme stvarno više tim segmentom bave i tate i zato je jako dobro da se krene sa osnaživanjem još u periodu trudnoće i zato mi je drago što ćemo u okviru Bebologije uskoro imati i Tatologiju. U pitanju su grupe podrške u kojima ćemo buduće tate, “novopečene” tate i ja razgovarati o tome koja su im glavna pitanja koja postavljaju sebi i drugima, kao i koje su im največe dileme i strahovi, jer nije retkost da se i ta osećanja javljaju.

Saradnik je brojnih kompanija u Srbiji u kojima drži predavanja na temu roditeljstva

Vrlo često se, kada govorimo o obavezama koje roditelji dobiju nakon rođenja deteta, potpuno nesvesno, obraćamo mamama, čak i onda kada je tata vrlo uključen u sve te aktivnosti i obaveze. Da li promenom tog narativa menjamo i celokupan pogled na to koliko je tata važan?

Mislim da da i čini mi se da se taj narativ već menja. To je pokret i tendencija u celom svetu i istraživanja pokazuju da muškarci imaju sve više prirodnu i autentičnu želju da više budu uključeni u život njihove porodice, ali naravno da može da pomogne i to da se kroz medije i društvene mreže, na internetu uopšte, promovišu priče u kojima su muškarci uključeni u sve porodične aktivnosti.

U Vašem autorskom tekstu “Očinstvo kao prevencija nasilja” pokušali ste da objasnite kako i koliko angažovano očinstvo utiče i na tatu i na dete, zapravo na čitavu porodicu. Jedan naizgled logičan sled stvari da tata bude aktivan učesnik u odrastanju deteta, nije uvek tako logičan, zar ne?

Mi kao društvo treba da postanemo svesni toga da svi zajedno kreiramo sliku o rodnim stereotipima i da se zamislimo nad činjenicom da je uvek žena ta kojoj se postavlja pitanje: “Kako uspevaš da uskladiš roditeljstvo i karijeru?”, a to pitanje se retko kada postavlja muškarcu. Podrazumeva se da je žena ta koja žrtvuje posao i karijeru, privremeno, a nekada se ta odluka donese i na mnogo duži vremenski period, a za muškarca se, sa druge strane, podrazumeva da ne mora da se posveti odgajanju deteta. To je stereotip koji treba da se menja i koji, čini mi se, novije generacije i muškaraca i žena uveliko menjaju, ali ta promena mora da se podrži i kroz brojne društvene akcije i odluke, uključujući i to da otac mora da ima veće pravo na roditeljsko odsustvo, da mi kao društvo trebamo da pošaljemo poruku muškarcima i da ih ohrabrimo u korišćenju roditeljskog odsustva. Po zakonu, oni to mogu da rade, ali u realnosti 98% muškaraca tu opciju ne iskoristi.

"Zahvalan sam Bebologoji i Bio Save-u, jer imaju razumevanje za temu roditeljstva iz ugla jednog tate", reči su Miše Stojiljkovića o novom projektu u okviru Centra za trudnice Bebologija

I za kraj nam recite, kao što i sam naziv vebinara koji uskoro kreće u okviru Centra za trudnice Bebologija kaže: Šta sve tata može?

Kada su u pitanju vebinar i radionice, razgovaraćemo o svemu, jer tako razmenjujemo svoja iskustva i učimo jedni od drugih, a govorićemo o svim razmišljanjima i osećanjima na temu roditeljstva, braka, vaspitanja dece i partnerskih odnosa. Ono što je od velike važnosti: podržavaćemo jedni druge u trenucima kada možda neko nema odgovor na neko pitanje. Takođe ćemo govoriti o strahovima koji se javljaju i kod muškaraca, a ne samo kod žena. Zaista se radujem što ćemo pokrenuti grupe podrške na temu Tatologije i zahvalan sam Bebologoji i Bio Save-u, jer imaju razumevanje za ovu temu i razumevanje za to da je partnerkina trudnoća pravo vreme da se krene sa razgovorima i sa budućim tatama. Pozivam sve buduće, ali i tate čija je beba već stigla na svet da se prijave i da zajedno krenemo u novu avanturu.

Autor: Brankica Bjelić