Čarobni dodir: Koža na kožu majke i bebe

Naročito kad se rađa život, koji prvi put, iz gotovo sterilnih uslova, upoznaje spoljašnji svet.

Mnoga istraživanja dokazuju da su za bebe ti prvi momenti razdvajanja, pa svojevrsnog spajanja sa majkom najbezbolniji ukoliko ih onako gole (ne bi trebalo da budu umotane u ćebence, čaršaf, pelenu…) i tople stavimo na majčine gole grudi. Kontakt koža na kožu odmah nakon rođenja bebe, koji traje minimum jedan sat (a trebalo bi da se nastavi što duže u toku dana i noći više nedelja) umiruje ne samo bebu, već i majku, koja se tako, po prvi put s “ove strane stomaka”, zbližava sa svojim detetom. Zato protokoli, po kojima se radi u porodilištima ne bi trebalo da imaju prednost – merenja, kupanje, brisanje i umotavanje mogu malo da pričekaju, tvrde istraživači i lekari.

Kontakt koža na kožu je lekovit za bebu u bilo kom uzrastu, a ne samo kada se rodi, već i kad vaš mališan ima nekoliko dana, nedelja, meseci... Naročito se preporučuje majkama koje imaju problem sa dojenjem. Prednosti za bebe koje sa majkom imaju kontakt kožu na kožu su višestruke, ali se pozdano zna da zbog te vrste bliskosti imaju ujednačenije disanje i otkucaje srca, da manje plaču, nivo šećera u krvi im raste, bolje i duže spavaju a samim tim bolje zadržavaju toplotu od onih beba koje spavaju u svom krevetiću.  Uostalom, ležeći na majčinim grudima, bebe slušaju najlepšu muziku – otkucaje maminog srca, koja ih opušta i uspavljuje.

“Od rođenja, dodir je od ključnog značaja za dečiji psihički i fizički razvoj. Bebe žude za bliskim kontaktom jer imaju potrebu da ponovo stvore uslove u kojima su bile pre rođenja. Bebe koje su doživele dodir kože na kožu su smirenije i bolje spavaju, što pomaže sazrevanju mozga. Izlaganje bakterijama na koži majke, pomaže razvoju imunog sistema”,  navode iz UNICEF-a Srbija, odakle kroz kampanju “Svaki trenutak je važan” ukazuju, između ostalog, na značaj kontakta "koža na kožu", podsećajući roditelje na važnost fizičkog kontakta i dodira za razvoj deteta.

Kontakt "koža na kožu" je moguće ostvariti i kada je u pitanju carski rez, čak i za vreme dok majku ušivaju, osim ako postoje medicinski razlozi koji to sprečavaju. Naravno, ako bebi nije dobro, prvo je potrebno da se njeno stanje smiri, ali prevremeno rođene bebe koje nemaju problema sa disanjem (RDS) mogu da budu u kontaktu koža na kožu, a kod njih kao i kod terminskih beba takav kontakt  brzo smiruje disanje.

Osim važnosti ranog hranjenja za stvaranje privrženosti, beba u naručju majke može pomoći da telo brže izbaci posteljicu, čime se smanjuje rizik od obilnog postporođajnog krvarenja. Bebe odmah nakon porođaja instinktivno žele da dođu do majčine bradavice da bi počele da sisaju, što je i naučno dokazano još 1980. godine.

Takođe, ovakav dodir omogućava mami i bebi da se upoznaju. Mame u ovom slučaju imaju veću verovatnoću da se osećaju sigurno i udobno u ispunjavanju potreba bebe. Oksitocin je zaslužan za mamino zaštitničko ponašanje, a njegovo lučenje podstiče se upravo dodirom "koža na kožu" i dojenjem. Bebe će, s druge strane, odmah prepoznati majčin miris, dodir i glas koji će ih smirivati svih narednih meseci i godina života.

Istraživanja doktora Johna Kennella, pionira na polju neonatalne nege, i njegovog kolege, dr. Marshalla Klausa, pokazala su da su majke čije su bebe ostale uz njih od rođenja nadalje uspostavile bolju vezu i bile mnogo pažljivije prema potrebama svoje bebe nego što je to slučaj sa bebama koje su odnete na dečje odeljenje kako bi se o njima brinuli drugi.

Dodir je tako jednostavan, tako instinktivan. Za novi život on je najtoplija dobrodošlica, najsigurnija luka i najveća podrška.

Pripremila: Vesna S. Izvor:  lolamagazin.com