Septembarski alargeni u prirodi koji muče mališane
Konoplja, muška bokvica i kopriva glavni su alargeni koji muče i decu i odrasle tokom septembra, a simptomi mogu biti od blagih do prilično ozbiljnih
Od alergijske kijavice u svetu boluje do 25 odsto stanovništva, a trećina od tog broja ima i pridruženu bronhijalnu astmu. U Srbiji broj obolelih je do osam odsto svih stanovnika.
Najčešće alergijske reakcije su učestalo kijanje, zapušenost nosa, curenje iz nosa, kašalj i grebanje u grlu.
Često su simptomi i svrab, crvenilo i peckanje u očima. Ovi simptomi su dugotrajni, svakodnevni i znatno remete kvalitet života. Osim respiratornih simptoma mogu se javiti i kožne manifestacije kao što su ospa ili koprivnjača praćena svrabom ili pojava ekcema.
LEČENJE I TERAPIJA
Na genetsku predispoziciju osoba za ispoljavanje alergija se ne može uticati, ali se mogu preduzeti preventivne mere.
Najčešće za ublažavanje alergijske upale i simptoma koriste se antihistaminici, koji se mogu primenjivati oralnim putem, a u težim simptomima i parenteralnim putem. Druga najčešće korišćena vrsta lekova su kortikosteroidi, koji se obično koriste lokalno u vidu spreja. Poseban oblik lečenja je imunoterapija kroz formu hiposenzibilizacije. Rezultat ovakve terapije može biti smanjenje.
Alergo testove moguće je raditi i bebama, a lekari savetuju da nikako ne treba dopustiti da se alergija razvija, već morate da reagujete.
Iako je mališani ne vole, i uglavnom plaču i negoduju, najčešće se koriste kožni testovi zbog praktičnosti primene. Oni mogu da se izvedu na različite načine: test ubodom lancetom, test unošenjem alergena u kožu, test grebanjem ili na kontaktni način. Uobičajeno mesto primjene je unutrašnja strana podlaktice.
Ukoliko testirate sasvim malu decu, test treba ponoviti nakon nekog vremena u dogovoru sa lekarom.
