VANJINE PRIČE VII DEO: Kućni bazenčić je baš dobar!

Ako do sada niste pročitali Vanjine priče, krenite od početka. A ako jeste i s nestrpljenjem čekate, evo novog nastavka...

“Mama kaže da smo imali puno sreće po pitanju patrolne sestre. Šta, ne kaže se patrolna, nego patronažna?! Prvi put čujem…

Elem, naša patronažna sestra Vesna je baš super. Kada je došla prvi put, organizovala je sto puta bolji bazenčić od onog koji sam imao u stomaku. Bilo je mehurića bele boje, tata Ivan me je čvrsto držao, bilo je puno više vode i čuo sam i mamin i bratov glas u pozadini.

Sledeći put kad nas je posetila, rekla je mami da me svaki dan izvodi u šetnju. Za početak smo izlazili po pet, deset minuta na terasu, a zatim duže i duže u skafanderu, u tatinim ili maminim rukama. Sećam se da je bilo strava sve, osim jedne stvari. Mama i tata uporno govore kako je sunce baš divno, a ja ne razumem kako to može biti divno. Ja čim ga pogledam počnem da žmirkam, ne vidim ništa, a hteo bih sve.

Poslužila nas je sreća, nije bilo niskih temperatura, niti jakog vetra pa sam dobio dozvolu da provozam mamu po kraju. Radujem se ja, ali mama je odlepila od sreće.

Ovo sam ja prvi put, izveo mamu u šetnju

Dok sam ja spavao, oprala je kozu i isfenirala se. Obukla je neku odeću koju do sada nisam video i miriše mi nekako drugačije, ali lepo. Usta su joj rumenija, a obrve joj prvi put vidim u životu!

Ne znam zašto nismo poveli i tu kozu u šetnju, kad je već svoje slobodno, dragoceno vreme pre prve prave šetnje, koristila da je opere"...

Nastaviće se...

Sve prethodne priče možete naći OVDE.

Pripremila:Vesna S. Izvor: visha_sila Foto: Freepik, privatna arhiva