Da li postoji recept za srećnu porodicu?

Mama ste dva dečaka, preduzetnica, nutricionistkinja i food blogerka. Sve navedeno govori da je pred čitateljkama Bebologije zaista organizovana žena sa puno interesovanja. Kako ste uspeli da uskladite porodični život i ono što vas takođe čini srećnom – da pokrenete priču zvanu "Pratite me za više recepata"?

Da sam čula kako ovo pitanje postavljate nekoj drugoj ženi, pomislila bih "svaka čast na organizovanosti ali je u mom slučaju to neizvodljivo." Dobra organizacija jeste ključni faktor za uspeh u svakom poduhvatu, a to posebno važi za žene koje su majke, imaju karijeru i brojne druge svakodnevne obaveze. Kako bih uspešno balansirala sve ove uloge, kao majka dva dečaka, žena, preduzetnica influenserka, naučila sam par trikova i tehnika koje mi pomažu da ostanem organizovana i produktivna tokom dana. Jedna od ključnih stvari koju sam naučila je da napravim plan svog dana, po prioritetima. Na papiru, ili kako god da vam odgovara, samo je bitno da imate plan. Ne mora biti od ključne važnosti, neka su na toj listi i odlazak u radnju, pranje suđa, igranje sa decom. Bitno da vi sve to imate na svojoj listi.

Kako jedna tako organizovana mama i poslovna žena započinje jutro?

Svako jutro počinjem sa listom prioriteta, gde su najvažniji zadaci na vrhu liste. Takođe, uvek se trudim da rezervišem vreme za određene obaveze, na primer vreme za odgovaranje na e-poštu, društvene mreže, pripremu obroka i vreme za vežbanje (koje uglavnom ispašta i sve ga manje imam). Druga važna stvar koju sam naučila je da delegiram zadatke i tražim pomoć kada mi je potrebna. Ponekad osećam pritisak da sve moram sama da završim, ali shvatila sam da nema ničeg lošeg u tome da zatražim pomoć od svog partnera ili prijatelja, onda kada mi je ona potrebna. Veoma važno je uspostaviti rutinu koja vam odgovara. To znači da treba da stvorite svoj raspored koji se prilagođava vašim obavezama i potrebama, ali istovremeno da vam omogućava dovoljno vremena za odmor i opuštanje.

Pored ovih trikova, takođe sam naučila da je neophodno da se fokusiram na svoje ciljeve i prioritete, a da se ne usredsređujem na svaki detalj. To znači da moram da naučim da prepoznam zadatke koji su važni i koji će doprineti mom dugoročnom uspehu, a da istovremeno ne dozvolim da me manje važni zadaci odvuku od ciljeva.

Kako se suočavate sa stresom i izazovima koje svaki novi dan donosi?

U svojoj karijeri sam se suočila sa brojnim izazovima, ali sam naučila da se ne osećam loše ako ne uspem sve da završim na nivou jednog dana. Važno je da ne zaboravite da ste samo ljudsko biće, i da je u redu da ne uspete sve da završite u jednom danu. Naučite da budete fleksibilni i prilagodite se promenama, a to će vam pomoći da ostanete organizovani i produktivni u svim životnim situacijama. Ukratko, dobra organizacija je ključ za uspeh u svakom poduhvatu ali ako vam predstavlja dodatni stres i pritisak, zaobiđite je! Niko nije stradao zbog neorganizovanosti i imajte u vidu da neki ljudi najbolje funkcionišu u svom kreativnom haosu.

Kako je izgledao Vaš put ka uspehu, volela bih da tu priču približimo Bebologijinim čitateljima?

U periodu mog prvog porodiljskog odsustva 2012/13. godine došlo je do reforme sudstva, a s obzirom da sam bila jedna od onih koji nisu želeli da pristupe vladajućoj političkoj stranci, ostala sam bez posla. Bili smo podstanari, sa malom bebom i jednom pozorišnom platom (suprug je tada radio u pozorištu). Period koji je usledio je bio jedan od težih u našim životima.

Ubrzo nakon toga, sa dolaskom javnih beležnika, moje znanje i iskustvo je bilo jako traženo. Telefon mi je stalno zvonio, ali sam jedino  pristala da odem na razgovor za posao kod bivšeg sudije iz mog nekadašnjeg suda, gde sam se i zaposlila. Radila sam u toj javnobeležničkoj kancelariji od prvog dana, septembra 2014. do proglašenja vanrednog stanja zbog pandemije marta 2020. godine. Bila sam prijavljena za stalno, ušuškana u tu lažnu sigurnost, tako da me je saopštenje o tome da sam tehnološki višak, dočekalo nespremnu, zadnjeg dana porodiljskog.

Usledio je period anksioznosti i depresije. Luka (moj stariji sin) je tada imao 6.godina. Jednog dana je došao iz vrtića i izvadio iz džepa nekoliko polomljenih cvetića. Pogledao me je tužno i rekao "ubrao sam ti cveće u vrtiću ali me je uhvatila vaspitačica i pitala zašto ga krijem. Rekao sam joj da je za tebe, želeo sam da prestaneš da plačeš".

E to je bio pokretač svega ovoga!

Prestala sam da plačem, otišla do kuhinje i počela da spremam. Shvatila sam da me to spremanje jako opušta, baš kao i eksperimentisanje u kuhinji, jer sam spremala "iz glave", bez ikakvih recepata i predznanja.

Počela sam da fotografišem i pišem, jer nikada pre nisam imala vremena da se posvetim svojim hobijima, život mi se svodio na rad zarad preživljavanja. Nakon par objavljenih priča, fotografija i recepata, prijateljice su insistirale na tome da napravim poseban Instagram profil na kom bih objavljivala baš takav sadržaj. Desetak dana sam to odlagala uz konstanto pitanje njima  "koga uopšte, sem vas, zanima šta ja imam da kažem, šta mislim i osećam?!"

Nakon mesec dana, na mom profilu je bilo nešto više od hiljadu ljudi. Sećam se da sam tada prvi put izašla iz zone konfora i objavila svoju fotografiju. Nakon 6-7 meseci od otvaranja profila, nakon mnogo konsultacija, završenog kursa, suprug i ja otvaramo našu agenciju i ja odlučujem da svoje hobije pretvorim u posao.

Sećam se da sam prvu plaćenu saradnju imala decembra 2020. a prvi slobodan dan na leto 2022. godine. Ujedno sam za nešto više od tri godine aktivnog rada, imala 3 slobodna dana jer je i odmor u ovom zanimanju posao, čak aktivniji od ostalih dana.
Ali kada radite nešto što volite, onda je sve nekako lakše.

Kao što smo na početku rekli, mama ste dva dečaka, znamo da je biti mama divna stvar, na čemu insistirate kada je odrastanje i sazrevanje Vaše dece u pitanju?

Neće pamtiti mesta, sređenu kuću, dobar automobil, neće se sećati dekorativnih jastuka, zavesa i lampi. Pamtiće emocije, mirise i zvuke.Trudimo se da ih ispunimo pozitivnim emocijama, zagrljajima, poljupcima, češkanju, golicanju. Tome da ih miris pečenih kolača, banana bread-a, kiflica, vrati u detinjstvo, da im život bude ispunjen muzikom i smehom.
Teško je, jako je teško, jer se dosta toga svodi na konstantna ponavljanja, strpljenje, abnormalno razumevanje, ali uz svu tu bezuslovnu ljubav uvek nađete snagu u sebi, čak i onog momenta kada pomislite da ne možete više.

Želim da ih pre svega naučim da budu dobri ljudi. Srećni. Da pokazuju svoje emocije, da poštuju tuđe emocije. Da nikada ne udare prvi, ali da uvek znaju da se odbrane. Učim ih da žive bez diskriminacija, da se svi ljudi na svetu dele samo u dve grupe: dobre i loše, a da su sve ostale podele nepotrebne i suvišne. Učimo ih da slede svoje snove a ne da žive zarad naših neostvarenih snova. Ne forsiramo sportiće i dodatne aktivnosti za koje sami nisu iskazali želju. Tu smo da ih usmerimo i podržimo ali bez insistiranja i forsiranja.

Dobitnica ste nagrade Blic Žena za Naj preduzetnicu 2022. godine, kakav je osećaj kada napravite takav veliki pomak i dobijete i priznanje za to, koje je osećanje preovladalo?

Rasplakala sam se kada sam videla svoje ime jer je ta nagrada za mene bila iznenađenje. Da, niko me nije obavestio da ću tog dana primiti nagradu. Bila sam preplavljena emocijama!

Sreća, radost, ljubav, samopouzdanje i samopoštovanje izmešani sa nesigurnošću i nekom prazninom. Poželela sam da su tu moja deca, moj suprug, moji majka i brat. Poželela sam da je moj tata doživeo da sve to vidi.

Nagrada mi je uručena 10.04.2023.godine tačnije na dan kada sam načinila taj prvi korak. Simbolično, nakon tri godine aktivnog rada. U jeku pandemije, anksioznosti, nemoći i nesigurnosti, učinila sam "leap of faith" i svoje hobije (pisanje, fotografisanje, spremanje) pretvorila u posao. Onog momenta kada sam odlučila da će influensing biti moje novo zanimanje, otvorila sam agenciju i aktivno radila na svom usavršavanju. Završila sam par kurseva, informisala se svakodnevno, završila nutricionizam, jer sam se ozbiljnije posvetila hrani i zdravijoj ishrani, završila malu školu vina jer sam imala nekoliko saradnji koje su iziskovale poznavanje vina. Mnogo toga je stalo u te tri godine aktivnog rada i usavršavanja. Uz aktivno roditeljstvo 24/7 sa dva mala dečaka, pregršt svakodnevnih obaveza i izazova, uz štene koje nam se pridružilo pre par meseci, često se i sama zapitam kako sve postižem. Znam da je dobra organizacija ključ, ali nisam sigurna da je posedujem u onoj meri u kojoj bih želela.

Nagradu za Naj preduzetnicu 2022. ponosno držim, i želim da  bude podsetnik svima vama da je influensing posao kao i svaki drugi.

I za sam kraj, ako postoji recept za to da vodimo humanije, mirnije, smislenije živote, kako bi on glasio? Koji je glavni sastojak potreban?

Ljubav. Definitivno ljubav. Iskrena, bezuslovna i čista, ali ljubav i ne može biti drugačija. Sve ostale etikete koje joj se lepe od pamtiveka nemaju veze sa ljubavlju. Ljubav ne sme da boli, ne sme da uslovljava, niti da bude izvor loših emocija i dela.

Empatija je takođe ključna za celo čovečanstvo.
Empatija je produkt ljubavi.

Međusobno razumevanje, poštovanje, slušanje.
Više informisanosti, razgovora, znanja i saznanja donosi nam manje mržnje, nerazumevanja, upiranja prstom i osuđivanja.

Zagrljaj leči, baš kao i osmeh.
Budite nečiji osmeh.
Budite ruke koje grle.

Autor: Milovanović Jovana