Mama ipak zna najbolje - Vesna Zakonović Arežina

Novinarstvo, PR, radio-emisije, pisanje knjiga. Koji Vas je od pomenutih poslova najviše "oblikovao" u ženu i mamu sa snažnim stavom kakva ste danas?

- Rekla bih da me je život u Srbiji oblikovao. Radijska karijera koja je startovala tokom gimnazijskih dana (druga polovina devedesetih), zatim porodica i pre svega tata. Moj tata je bio čovek koji je u doba najveće krize nama kupovao knjige. Čovek koji je slušao dobru muziku, podržavao sve moje kreativne ideje, roditelj sa kojim sam otvoreno mogla da pričam o svemu. Nikada to poverenje nisam prokockala, bila sam dobro dete, odličan đak, a u jednom trenutku tih devedesetih i neko ko je u kući zarađivao najviše. S druge strane, često su nam se politički stavovi razilazili, ali to negovanje kritičkog mišljenja i dijaloga i danas igra važnu ulogu u mojoj porodici. Nažalost, tate nema već 14 godina jer su mu gubitak posla i ta tranzicija iz sistema u sistem teško pali, a kada se vratio sa Kosova kao rezervista vojske nakon bombardovanja, došla je i bolest. Nedostaje mi sve što smo imali. A imali smo sve osim materijalnog. Radnička klasa i još jedna radnička priča iz bivše Juge.

Takođe, neko koga uvek spomenem je i moja pokojna nastavnica srpskog iz osnovne, najdraža Mimica, sa kojom sam imala sjajan odnos, išla na takmičenja, kreirala školske priredbe. Kada sam napisala prvu knjigu, prvi primerak iste sam poslala njoj. Bila je moj najveći kritičar ali i neko ko je najviše ispratio kako se moj stil pisanja razvijao. Mnogo je važno da od najranijih dana negujete svoje talente, a uz pedagoga kakva je bila moja Mirjana Radivojević, nekako se sve činilo lako.

Šta se najviše promenilo onog momenta kada ste postali mama?

- Bukvalno sve. Ne znam o čemu bih prvo mogla da pričam. Ja sam jedna od onih žena koja ne romantizuje priču o roditeljstvu. To je najteža i najveća uloga koju birate i tako morate da se prema njoj i odnosite. Odgovorno i sa puno ljubavi. Isto mislim i kada govorim o porodici. Moj suprug nije moj pomagač, mi to dete odgajamo zajedno. Tako smo gradili i brak, tako funkcionišemo. Najveća promena je u nama samima, jer majka/otac se rađa kad i dete. To sam napisala u svojoj knjizi MAMA IPAK ZNA NAJBOLJE, a posle čula i u nekoj reklami.

Sin je bio od onih beba koje su bukvalno bile stalno budne, tako da ne izmišljam kad kažem da bukvalno nismo spavali tokom prve godine njegovog života. Ali sam za to vreme uspela i da napišem drugu knjigu, i da budem aktivna u studiju svog supruga, i da dojim dete skoro dve godine i da zajedno pronađemo način kako da suprug ostane poslovno aktivan i produktivan pored velike i neispavane roditeljske uloge i bez ičije pomoći sa strane. Ne kažem da je pomoć loša, samo kažem da je mi nismo imali.

Aktivni ste po pitanju mnogih aktuelnih dešavanja u našoj zemlji i to rado objavljujete na društvenim mrežama. Savremeni svet decu izlaže ogromnom stresu, prevelikim očekivanjima. Da li postoji "prava mera" za roditeljstvo i kako se do nje stiže?

- Osećaj. Osećaj koji se gradi u onoj tvrđavi odakle sve kreće. Nemam drugi odgovor. Samo znam da je bitno da pre svega sebi budete dobri. Da budete zadovoljni životom koji ste izgradili. Da gradite život koji neće imati čuvenu rečenicu da DETETU POKLANJAM SVOJE SLOBODNO VREME. Već da vreme raspoređujete tako da budete tu jedni za druge. Klinci brzo rastu. Mera je ljubav, a roditeljska ljubav kao što rekoh nosi ogromnu dozu odgovornosti. Zato svoj život živim najbolje što umem. Jer znam da sam primer svom detetu. Slaba vajda od priče ako nema dela. Res non verba.

Šta Vas oduševljava kada je u pitanju školstvo naše dece, a šta smatrate neophodnim da se menja?

- Oduševljavaju me pojedinci. Nastavnici koji imaju viziju, koji ne pripadaju nikome, koji i pored papirologije, birokratije koja im je nametnuta, ne zaboravljaju zbog čega su izabrali posao kojim se bave.

Šta treba da se menja? Sve ostalo! S jedne strane, digitalna pismenost mi je bolna tačka, a neophodna je i modernizacija u smislu korišćenja dostupnih gedžeta kao alata za dolaženje do informacija. S druge strane, dopada mi se japanski sistem gde učenici sami čiste svoju učionicu, spremaju hranu, nemaju ocene, uče se empatiji i poštovanju.Mislim, super je imati takmičarski duh, fin prosek, ali je još važnije izrasti u kvalitetnu osobu. Osobu koja zna šta želi od svog života i zna kako to da ostvari. A da ne povredi druge.

Da li društvene mreže stvaraju anksioznost kod mlađe dece ili je to pitanje posvećenosti i upućenosti roditelja u detetov život?

- Ne bih ja svu krivicu da svalim na mreže. Činjenica je da su one sveprisutne u našim i životima naše dece, ali kada bi roditelji (i ostali veliki) prestali tu da traže najvećeg krivca, možda bismo dobili odgovor. Ovo je digitalno doba. Ja ga volim. Ne volim one koji ga zloupotrebljavaju. Hejt komentare recimo, nalazimo na svim profilima. Hejt komentatore među svim uzrastima i generacijama. I dok kudimo decu, nekako ne sankcionišemo starije, one koji takođe vređaju, psuju, prete, dok u isto vreme imaju fotografiju dece ili unuka na profilnoj i često neku ikonu na kaver fotografiji.

Zaključak bi bio, da mi odrasli deci treba da budemo primer?

- Deci treba da budemo primer, da im objasnimo funkcionisanje virtuelnog sveta, da se ponašamo u istom kao što se ponašamo u stvarnom životu, ali i da budemo digitalno pismeniji kako bismo uvek bili tri koraka ispred klinaca. Da na vreme reagujemo ako bude bilo potrebe. Moj sin je bubnjar od svoje pete godine. Dok je njegov bend imao svoj jutjub kanal i profil na Instagramu, često se susretao sa užasnim komentarima, i onda bismo ih svi čitali i komentarisali ih na probama. Od prvog razreda osnovne je i za kompjuterom, savladao je razne programe, napravio projekte, danas je ponosni vlasnik SILVER PLAY BUTTON-a i YT kanala koji prati preko 100 000 mladih ljudi.  Uglavnom stranaca. Nema vike, nema neprimerenog sadržaja, nema površnih tema, nema prostora za stvaranje toksičnog okruženja koje bi dovelo do anksioznosti. A ne branimo mu ni da igra igrice. Zato što se i mi opuštamo uz iste. I imamo granice.

Budimo realni, život je surov, bila to njegova izvorna ili digitalna verzija. Mlađim generacijama mreže su način izražavanja i apsolutno nisam za to da im se iste zabranjuju. Samo im treba skrenuti pažnju da postoje i negativne strane interneta i dati im predlog kako ih izbeći.

Sa kolegom Sinišom Miloševićem sam prošle godine pokrenulaHIT TALK muzički kanal na TIK TOKU  gde snimamo muzičke priče iz svih dekada i iznenadili biste se koliko nas mladih ljudi prati. Često čujem kako ovu mrežu treba ukinuti, da je toksična, a zapravo mislim da je pravim sadržajem možemo apdejtovati.

Autor: Milovanović Jovana

Link do Vesninih knjiga:  https://www.delfi.rs/knjige/autor/63543_vesna_zakonovic_arezina_delfi_knjizare.html