Pismo jedne mame

Draga moja devojčice,

Zapisujem ovo kako bih, dok si u mom stomaku, mogla jednog dana da ti pokažem koliko sam razmišljala o tebi. Želela sam da ti ostavim jedan pisani dokaz koliko te, bez obzira na sve što život može da donese, volim. Nije to samo 9 meseci pažnje i brige za tvoj život, od momenta kada te budem uzela u naručje, postaćeš moja briga. Ona najlepša. Briga sa najvećom svrhom.

Trudiću se da ti kroz život pokažem sve što znam. Ali ako u nečemu ne uspem, izvini, ja sam ipak bila samo jedna mama. Ponekad savršena, ponekad ni blizu savršenstva. Ali uvek prisutna za tebe i uvek tvoj oslonac.

Kako budeš rasla, shvatićeš, da postoje mnogi izazovi i da svet oko tebe nije crno-beli. Nije sve potpuno dobro ili loše. Ali u tom svetu, moram ti pomoći da pronađeš sebe. Ne želim da te učim svojim obrascima ponašanja. Želim da ti pomognem da formiraš svoje, razlikujući šta su prave vrednosti i učeći te da je ljudsko biće lepše i voljenije, samo onda kada i samo ume da voli.

Ponekad ću možda vikati. Ne ljuti se zbog toga. Strah nas najčešće tera na to. Strah, da ne izgubimo ono što nam je najdragocenije. Biću tu za tebe šta god da se desi, jer si ti ta moja najdragocenija osoba. Nadam se da ćeš odrasti sa mišlju da uvek možeš da mi se poveriš i neka to bude uvek kada si pred nekom dilemom, pred nekim strahom.

Zamoliću te da, kada jednog dana budeš čitala ovo pismo, zapamtiš da sam kao tvoja majka uvek bila ponosna na tebe.

Nemoj to da zaboraviš.

I nemoj nikada, u vremenu koje dolazi, da zaboraviš da voliš sebe.

Tvoja mama

By: Bebologija