Sa mamama o... Kristina Đorđević

Draga i poštovana Kristina, hvala na izdvojenom vremenu da popričamo za portal Bebologija. Naš tim je otpočeo rubriku "Sa mamama o" želeći da govori o snazi i upornosti mama iz različitih sredina i profesionalnih branši. Vaš život je preko noći postao jedna velika lekcija, teško je postaviti pitanje kada je ovakva ispovest u pitanju, pa je najbolje da Vi sami opišete događanja?

Pre svega hvala na divnom uvodnom tekstu, uvek mi je zadovoljstvo raditi sa ljudima koji svoj posao rade profesionalno i bez sumnje srcem. Preskočila bih događanja do svoje 25. godine jer sam do tada živela mirnim i skladnim životom, ispunjena na svim životnim poljima. Obrazovanje, posao, brak, roditeljstvo. Taj mir juna 2016. godine narušila je vest o iznenadnoj bolesti mog supruga. Samo 40 dana od tog saznanja suprug je bitku sa teškim oblikom kancera izgubio. Ostale smo Magdalena i ja. Magdalena je četrnaest dana nakon očeve smrti, napunila godinu dana. Nakon samo 2 meseca i gubitka supruga, ja sam doživela saobraćajnu nezgodu kao suvozač. Baš tog 7. oktobra počela je moja borba, borba za život.

Nakon saobraćajne nesreće, saznanja da više ne možete da hodate, čini mi se potrebna je nadljudska snaga da se nastavi dalje. Verujem da svako od nas nosi sa sobom taj jedan razlog "zašto", zašto nastavlja dalje kada je najteže. Koje je bilo Vaše zašto?

Zbog Magdalene na prvom mestu. Ona je smisao, pokretač i motiv za svaku borbu u životu. Ali i zbog porodice, kojoj sam svojom borbom htela pokazati bar deo zahvalnosti za nesebičnu podršku, i ublažiti bol koju sam im nenamerno nanela. Jedan od isto važnih odgovora je i zato što volim život! Postoji jedan razgovor sa mojim doktorom, u sobi intezivne nege, nakon operacije i nakon sto je prošla moja životna ugroženost. Kratak, ali ima dubinu.
Prvo pitanje doktora bilo je kako sam, na šta sam odgovorila da sam dobro i da sam i te kako svesna situacije u kojoj sam, da nema razloga da me bilo sta laže i da ću ja sve ono što je do mene učiniti samo da što pre budem pored svog deteta.
Na tu moju konstataciju, stavio je svoju ruku preko moje i rekao: "Da nisi takva, sigurno mi ne bi iz operacione sale izašla živa". I to je suština. Snaga uma, snaga volje i neka viša sila u nama. Tog 7.oktobra sam ja u stvari pobedila.

U trenutku nesreće i neposredno nakon nje, vaša ćerka je imala samo godinu dana, a Vi ste postali samohrana majka. Divim se toj srčanosti koju ste imali onda kada ste preuzeli brigu o Magdaleni. Kako se sve to odvijalo?

Nije uvek bilo lako, i trebalo je vremena. Nakon osam meseci koliko sam provela na rehabilitaciji i bila "vikend" mama, kada sam se vratila kući moj prvi zadatak bio je da postanem što više samostalna i preuzmem potpuno brigu o Magdaleni, što je do tog trenutka radila moja majka. Danas, šest godina kasnije Magdalena i ja živimo same.
I ako ne hodam, sve svoje svakodnevne aktivnosti obavljam sama.
Put do toga znao je biti težak, znao je biti komičan, neizvestan, ali nikada nije bilo prostora za odustajanje i nikada me stvari koje nisam mogla nisu deprimilale, već sam uvek pronalazila načine da i ono što ne mogu, na kraju uvek mogu, na neke svoje načine. Učenje kako da okupam Magdalenu, kako da je obučem, popnem u krilo, kako da obavljam kućne poslove… odluka da nastavim da vozim, i time znatno poboljšam kvalitet i svog i njenog života, da joj omogućim šetnje u parku, odlazak kod prijatelja, letovanje pa i zimovanje, da idemo u šoping, da putujemo same, sve su to stvari koje su od mene i nje napravile ovo što smo danas. Neustrašive, najbolje prijateljice, za koje ne postoji nemoguće i koje zasigurno vode jedan jako lep i kvalitetan život.

Majčinstvo je nesumnjivo najlepša stvar. Šta ste Vi naučili od svoje ćerke i čemu je danas učite dok odrasta?

Rekla bih da nas dve uzajamno učimo jedna od druge. Kako je ona moje ogledalo, tako sam i ja njeno i bez lažne skromnosti, mogu da kažem da smo u učenju o životu obe odlični đaci. Naučila me strpljenju, istrajnosti, tome koliko je život lep, dragocen i neponovljiv. Magdalena me je naučila kako su naizgled male stvari jako velike i da u njima najviše uživamo. Bezbroj puta dala mi je potvrdu da je moja povreda mnogo više pružila nego uzela.

Ne postoji bolji dokaz da je snaga volje najveća snaga od vaše životne priče. Šta biste poručili mamama koje se nalaze pred nekim teškim pitanjem, da li su volja i odlučnost sve što vam treba da prebrodite nevolje koje život može da donese?

Apsolutno. Volja, odlučnost, neodustajanje ali i prihvatanje stvari koje ne možemo da promenimo su ključne u bilo kom životnom izazovu. Upravo ljubav prema deci koja je jedina, prava i bezuslovna ljubav je nešto što uvek može da nam bude vetar u leđa i najveći motiv za prevazilaženje bilo koje nevolje koju nam život donese, ali pored toga ne zaboravite da date i svoj lični doprinos, to je rad na sebi, fizički, emocionalno i mentalno, jer samo srećna mama je dobra mama!

Autor: Milovanović Jovana