Sa mamama o... Milica Mandić

Sa 11 godina je počela da trenira tekvondo i kaže da joj je taj sport doneo sve što danas ima- karijeru, brojne osvojene medelje, ali i ljubav. Upravo u klubu u kojem je trenirala upoznala je supruga Marka sa kojim danas ima sina Mateju. Snaga uma i tela dovele su je do olimpijskih, svetskih i evropskih medalja, a koliko je zapravo jaka shvatila je onog trenutka kada je postala mama. 

Svojim uspesima i pogledom na sport i život, pomogla je razvoju ženskog sporta uopšte i pokazala generacijama devojčica da je uz trud, vredan rad i upornost sve moguće. Ona je Milica Mandić, tekvondistkinja.

Posle svih sportskih uspeha i osvojenih medalja, koliko je teška bila tranzicija iz sporta u majčinstvo?

Psihički, jako teška. Kada 20 godina radiš jednu stvar koja te čini srećnom i ispunjenom, onda to nemanje obaveza i rutine sputava da se u potpunosti prepustiš novom životu koji tek sledi. Tokom same trudnoće sam shvatila da život koji sam imala neće biti po strani, već ga stavljam na stand by, jer tu su treninzi, tu su i dalje takmičenja i zaista kod mene nije bilo više smisla čekati. I suprug i ja smo želeli porodicu i jako brzo sam se adaptirala na bebu i na sve što mi je život doneo. Kada sam saznala da sam trudna, shvatila sam da meni najlepši deo života tek predstoji.

Sigurno je lakše nositi se sa činjenicom da taj deo života ostaje iza Vas nakon svih uspeha koje ste postigli. Da li postoji nešto za čim, ipak, žalite što se nije dogodilo?

Imam svetsko i olimpijsko zlato, ali nemam evropsko. Imam 5 srebrnih evropskih medalja, ali eto, uvek se spomene to evropsko zlato, kao uspeh koji je ostao nedostignut. I kroz šalu, uvek kažem ima još vremena. (smeh) Čudna stvar sa sportom je upravo adrenalin koji treninzi, takmičenja i osvojene medalje bude u čoveku. I onda, tog adrenalina nema.

Imala sam podršku muža i tokom trudnoće, ali i sada nakon porođaja da se bavim i dalje na neki način sportom, pa sam tako u petom mesecu trudnoće otputovala u Meksiko i Saudijsku Arabiju i prenosila tekvondo. Meni je to jako značilo, jer sam radila nešto novo i mislim da je važno da to jednog dana prenesem i svom detetu: sve je moguće dok imaš volju. 

Koliko je značajna podrška partnera u tome da žena nastavi da radi ono što voli?

Pa to je ključna stvar, čini mi se. Upravo smo suprug i ja proslavili drugu godišnjicu braka i konstatovali da smo prošli 10 godina zajedno kroz mnogo toga isključivo zahvaljujući uzajamnoj podršci. Sada je kao kruna tog odnosastigao i Mateja. Ja ne bih napravila ove rezultate da nije bilo njega koji je sve stavio po strani da bih ja uspela. Mislim da je to najvrednija stvar i osnova svake veze. Sada se situacija promenila i ja sam ta koja je njemu podrška i vetar u leđa kada je u pitanju posao kojim se bavi.

Milica i njen suprug Marko proslavili su drugu godišnjicu braka i imali su najlepše društvo sina Mateje

Dobra mama je srećna mama, zar ne?

Sa tim se u potpunosti slažem. Dete je centar sveta i zaista je sav fokus na njemu i uživam u vremenu koje provodimo zajedno, ali ako je baka tu da pričuva bebu, zašto da mama to vreme ne iskoristi i posveti se stvarima koje joj prijaju. Prava je sreća i za bebu i za roditelje kada imaju takvu podršku i pomoć.

Najlakše je osuditi tuđe odluke kada nisu po tvojim standardima i merilima. Ja slušam svoj instinkt, ali pre svega uvažavam stručne savete.

Bili ste prisutni na 1. Bebologijinim krugovima koji su organizovani u maju mesecu ove godine, neposredno nakon rođenja deteta. Aktivni ste bili tokom trudnoće i tako ste nastavili i posle porođaja.

Tako je. Meni je to zaista bitno, jer sam i tokom trudnoće trenirala, naravno smanjenim intenzitetom, ali meni je rutina važna i zato sam se trudila da i dalje budem aktivna. Prve nedelje nakon porođaja su bile zahtevne i izazovne, ali ne toliko da bih morala da sedim kod kuće i mirujem. Mislim da dosta romantizujemo i ceo taj period trudnoće i period nakon porođaja, jer evo sada kada razmišljam o tome, ne sećam se tog perioda kao napornog i teškog, potpuno je ostao u magli. Svi lepi trenuci su nadomestili ono što je bilo loše. Tada sam čula korisne savete i savetujem budućim roditeljima da ne propuste priliku da budu deo ovog događaja.

Vaše poverenje ste poklonili pedijatrijskoj ordinaciji Bebologija. Dr Jelena Jovanović i Dr Miloš Relić su Vas, kako sami kažete, oduševili pristupom koji imaju prema detetu, ali i prema roditeljima.

Poverenje koje oboje ulivaju je presudno. Taj osećaj da mogu da se prepustim i da u potpunosti budem sigurna u to što ću čuti je na mene ostavilo najjači utisak. Stav i celokupna atmosfera u pedijatrijskoj ordinaciji Bebologija, pored pristupa i znanja koje imaju su zaista neverovatni. Podrška koju pružate roditeljima je sjajna i meni, kao majci, je veoma važno da znam da imam gde da odem i koga da konsultujem za svaki problem. Bebologija je mesto gde mogu da pročitam korisne i proverene informacije, da dobijem podršku i da čujem i pročitam nečije iskustvo i zato sve što radite u okviru Bebologije znači jako puno.

Autor: Brankica Bjelić