Sa mamama o... Sunčica Orašanin Maksimović

Vi ste mama dvoipogodišnjeg Stefana. Koliko je izazovno biti mama dečaka?

Izazovno je biti mama. (smeh) Mislim da u ovom najranijem uzrastu deteta nema neke velike razlike u tome da li ste mama dečaka ili devojčice. Izazovno jeste, ali je biti mama ipak nešto najlepše što u životu možete doživeti. Ja volim da kažem da je roditeljstvo najlepši, ali i najizazovniji “posao” koji možemo imati. Na kraju dana sve su to slatke muke i koliko god izazovno bilo, naročito u tim prvim danima i nedeljama, ništa na svetu nije lepše od toga nego imati bebu u kući. I svi ti dugi dani, neprospavane noći, sve to ipak tako brzo prođe. Odgovor na Vaše pitanje bi glasio - biti Stefanova mama je predivno.

Uskoro ćete postati mama po drugi put. Da li se osećate spremnijom sada, sa iskustvom koje imate sa prvim detetom?

Biću sasvim iskrena. Sada osećam veći strah nego u prvoj trudnoći. Objasiću i zašto. Za neke stvari se osećam spremnijom i sigurnijom pošto znam kako izgleda i cela trudnoća, porođaj, imati novorođenče... Ali upravo zbog toga što više znam imam i neku veću dozu, ne bih baš rekla straha, ali strepnje oko toga da li će sve da protekne kako treba. Ne zbog svog ličnog iskustva, koje je zaista bilo predivno. Imala sam savršenu trudnoću, za poželeti, porođaj koji nije dugo trajao, bebu koja je izrasla u predivnog dečaka; ali iskustva drugih mama, naročito ona koja sam čula u svom programu “Zemlja roditelja” uticala su na to da u ovoj trudnoći imam malo veći, ne bih rekla strah, već razmišljanja o tome da li će sve da protekne kako treba. Ipak, od svojih gostiju sam čula i to je da je važno da mi trudnice idemo na redovne preglede, da verujemo svom lekaru i da se trudimo da budemo vedre i vesele. Baš takvog recepta se i ja pridržavam i verujem da ću se i ove trudnoće sećati kao najlepšeg perioda svog života, baš kakvom pamtim I moju prvu trudnoću sa Stefanom.

Novinarskim poslom se bavite skoro 20 godina i u sklopu emisije “Zemlja roditelja” na RTS-u ugostili ste brojne stručnjake i roditelje. Koji savet vezan za roditeljstvo Vam je ostao najupečatljiviji i čije gostovanje je ostavilo na Vas jak utisak?

Ne volim klišee, ali je zaista svaki gost na mene ostavio svojevrstan utisak. Niko bez razloga nije pozvan u emisiju i baš od svakog gosta smo imali šta da naučimo. Verujte mi, ja znam napamet imena baš svih gostiju koji su mi bili u programu, zato što je svaki gost vrlo pažljivo biran. Ako o nekoj temi, npr. dojenju može govoriti stotinu stručnjaka u našoj zemlji, moj posao je da proučim biografije i probam da izaberem što kompetentnijeg. Osim stručnjaka, gostovale su nam i mnogobrojne mame koje su sa nama delile svoja lična iskustva, nekada predivna, nekada preteška. Mnoge savete sam zapamtila i primenjujem ih i u privatnom životu. Mnogo su mi se svidele rečenice psihoteraputa iz “Novak Đoković Fondacije” Smiljane Grujić koja nam je rekla: “Dobra vest je da se roditeljstvo uči” i dr Jelene Jovanović, pedijatra iz Bebologije, koja kaže : “Mama, znanje o bebama je u Vama”. Mislim da je mnogo važno da zajedničkim snagama osnažujemo roditelje da shvate da je zaista znanje o bebama u mamama i da je roditeljstvo veština koja se može naučiti.

Da li smatrate da je stalna edukacija značajna za svakog roditelja i njegov odnos sa detetom?

Mislim da je to od neprocenjivog značaja. Pre moje prve trudnoće vrlo malo sam znala o samoj trudnoći, deci i roditeljstvu uopšte. Suštinski malo. A onda sam išla u škole roditeljstva, čitala knjige i to radim i danas. Svaki uzrast deteta nosi sa sobom neki novi izazov i zato je veoma važno da se stalno edukujemo, da naučimo šta u kom uzrastu možemo da očekujemo, da naučimo kako mi kao roditelji da adekvatno reagujemo na neka dečja ponašanja… Na prvom mestu, moramo da budemo prisutni i da osluškujemo svoje dete, da naučimo šta je najbolje za njega, da njemu dopustimo da nas nauči šta mu prija, šta mu odgovara, ali na drugom mestu je, po mom mišljenju, to da budemo informisani. Stručnjaci su tu i sve te knjige i sva ta predavanja upravo zato da bismo mi bili što bolji svojoj deci. Ne moramo i ne trebamo primeniti sve što čujemo, ali važno je da znamo. Da znamo šta je odgovarajuće, pa da sami procenimo šta je za naše dete najbolje.

Koliko su Vama značili programi i online predavanja Centra za trudnice Bebologija?

Izuzetno mnogo. To je prva škola roditeljstva u koju smo suprug i ja išli i zaista smo dobili znanje, podršku i sigurnost od stručnih ljudi, koja Vam je neophodna kada prvi put postajete roditelji. Ja besplatnu školu roditeljstva u okviru Bebologije uvek svima preporučujem. Jer tu ne dobijete samo informacije i znanje o nekoj temi, dobijete nešto što nema cenu, a da je podrška i sigurnost. Ja se sećam da smo suprug i ja krenuli u prvu kupvonu za prvu bebu i da smo imali poprilično dugačak spisak stvari koje su nam potrebne. Ipak, nismo bili sigurni šta nam od toga zaista treba, šta je možda nepotrebno, gde da idemo u kupovinu, na šta da obratimo pažnju. Prolazili smo u blizini Bebologije i razmišljali o tome da li da svratimo tu po savet. Niti su u tom trenutku bila predavanja u toku, niti smo znali da li uopšte Centar za trudnice Bebologija radi. Došli smo, na vratima nas je dočekala uvek ljubazna i nasmejana patronažna sestra Sneža Malešev, sa kojom smo narednih pola sata razgovarali o tome šta je zaista potrebno u prvim danima sa bebom. Saveti koje smo tada od nje dobili, ali pre svega osećaj podrške, za nas buduće roditelje bio je neprocenjljiv.

U okviru rubrike Sa mamama o… uvek se dotaknemo važnosti toga da žena iako može, ne mora sve i da je prihvatanje pomoći potpuno u redu. Koliko Vi smatrate da je, u vremenu kada je žena koja postane mama i žena koja gradi karijeru i supruga, prijateljica i domaćica, to važno istaći?

Važno je da mame imaju sigurnost u sebe da baš sve mogu, ali da upravo zato sve i ne moraju. Važno je da se zadaci podele, obaveze delegiraju i na druge, a da mama ima vremena za bebu i za sebe. Čvrsto verujem u to – da samo mama koja je dobro može biti dobra mama. Svakoj od nas drugačije stvari prijaju, ali je važno da u moru obaveza pronađemo i vreme za sebe. Koliko god se to u nekim danima merilo sa svega nekolika minuta, važno je da napunimo baterije na način koji nama prija, a onda kada smo sa našim detetom da mu budemo posvećene 200%. Lepo je kada mama sve stiže, ali je još lepše kada ima bar još jedan par ruku da joj u svemu pomogne.

Autor: Brankica Bjelić