Faze roditeljstva

Zbog čega su matične ćelije toliko važne

Ekskluzivni intervju o matičnim ćelijama i ličnim iskustvima Frances Verter, osnivačem i direktorom Roditeljskog vodiča za Fondaciju krvi iz pupčanika (Parent’s Guide to Cord Blood Foundation).

Zbog čega su matične ćelije toliko važne

"Agonija traženja odgovarajućeg donora matičnih ćelija za moju ćerku Šai, koja je obolela od raka, ukazala mi je na važnosti krvi iz pupčanika..." kaže Frances Verter za "Bebologiju".

Frances Verter

Foto - Frances Verter osnivač i direktor Parent’s Guide to Cord Blood Foundation

- Roditeljski vodič za Fondaciju krvi iz pupčanika je osnovan 1998. godine tačno pre 21 godine. Mi smo ujedno, prva i najiskusnija organizacija za pomoć roditeljima u svetu matičnih ćelija iz pupčanika – objasnila je na početku razgovara Frances Verter.

- Ja sam osnivač Fondacije i imala sam ćerku Šai. Ona je rođena 1992. godine, a preminula je od raka kada je imala 5 godina. 

Agonija traženja odgovarajućeg donora ukazala mi je na važnosti krvi iz pupčanika

Tokom lečenja od raka, Šai je dobila transplantat matičnih ćelija. Zbog njenog etničkog porekla, koje je bilo mešavina Poljskog, Španskog i Afričkog, bilo je potrebno pretražiti ceo svet da bi se našao odgovarajući donor.

Agonija traženja odgovarajućeg donora ukazala mi je na važnosti krvi iz pupčanika, jer krv iz pupčanika ne zahteva potpunu podudarnost i lakše je transplantirati. Šai nažalost nije imala brata ili sestru da joj obezbede krv iz pupčanika, a i u to vreme čuvanje krvi iz pupčanika je bilo na samom početku.

Šai je otišla na transplantaciju i primila je njegovu kostnu srž, ali to nije bilo dovoljno da je spasimo.

Donor za Šai je nađen tek nakon dugih meseci traženja. On je Britanac koji nije delio ništa sa njom po pitanju porekla.

Šai je otišla na transplantaciju i primila je njegovu kostnu srž, ali to nije bilo dovoljno da je spasimo.

Nakon njene smrti, rodila sam još dvoje dece i za oboje sam sačuvala krv iz pupčanika u privatnim bankama kako bih bila mirna. Deca su rođena 1998. i 2000. godine.

Kada sam trebala da se porodim, te 1998. godine, pretražila sam sve private banke koje su bile dostupne u to vreme i sastavila detaljan opis svih karakteristika svake banke. Svako ko me poznaje, nasmešiće se, jer zna koliko volim da istražujem i pišem izveštaje. Nisam slučajno završila doktorat iz astrofizike.

Od tada se ovo polje drastično promenilo, pogotovo u poslednjih 10 godina, kada je pupčana krv počela da se koristi, kod stečenih neuroloških bolesti kao što je cerebralna paraliza i autizam.

Tada sam odlučila da svoja istraživanja podelim i sa drugim roditeljima u formi internet sajta i tako je nastao Parent’s Guide to Cord Blood.

Bio Save Cord Blood Day
Dr Aleksandar Antović
, medicinski direktor Bio Save Fondacije,
Frances Verter, osnivač i direktor Parent’s Guide to Cord Blood Foundation i
Nebojša Petrović, predsednik Bio Save Fondacije

Od hobija do posla

- Godinama sam vodila sajt kao hobi dok sam puno radno vreme radila u NASI.

Konačno, 2006. godine sam odlučila da zvanično registrujem sajt kao neprofitnu Fondaciju koja je postala zvanična u 2007. godini. U sledeće četiri godine napustila sam posao u NASI i potpuno se posvetila Fondaciji. Pošto i dalje volim da istražujem, u načelima Fondacije istraživanje je zapisano to kao misija Fondacije.

Do sada je Fondacija objavila nekoliko medicinskih članaka o statistici kliničkih studija sa korišćenjem matičnih ćelija iz pupčanika kao i drugih ćelija iz krvi pupčanika

Koje su razlike u svetu matičnih ćelija danas od vremena kada ste Vi počeli sa Fondacijom?

- Kada su matičnih ćelija iz krvi pupčanika počele da se pohranjuju, jedina aplikacija pupčane krvi je bila transplantacija matičnih ćelija. Javne banke pupčane krvi su omogućavali lekarima, transplantolozima novi izvor matičnih ćelija. Porodično čuvanje krvi iz pupčanika je bilo kritikovano kao špekulativno jer je bilo retko da dete ima rak ili naslednu bolest koja zahteva ovu vrstu transplatacije.

Od tada se ovo polje drastično promenilo, pogotovo u poslednjih 10 godina, kada je pupčana krv počela da se koristi, kod stečenih neuroloških bolesti kao što je cerebralna paraliza i autizam.

Smatram da će terapija matičnim ćelijama biti standardna terapija u medicini u sledećih 30 godina – ističe Frances Verter.

Do sada postoji veliki broj kliničkih studija, koje su proverile korišćenje matičnih ćelija kod brojnih neuroloških stanja. Jasno je da ova vrsta terapije daje poboljšanje kod pacijenata, dok trenutne studije pojašnjavaju mnoge izazove kao što je merenje efikasnosti terapije matičnim ćelijama, koje matične ćelije su najbolje, u kojoj dozi i koji je najbolji put davanja matičnih ćelija.

Ova istraživanja će se nastaviti sledeću deceniju ili dve.

Zahvaljujući istraživanjima Dr Džoane Kurcberg, pionira u ovom novom polju, upotreba matičnih ćelija iz pupčanika kod neuroloških bolesti je revolucionarni pomak. Najveći broj uzoraka iz porodičnih banaka se koristi upravo za ovu vrstu terapije.

U početku neurološka stanja su tretirana samo sa matičnim ćelijama iz pupčanika samog deteta, posle toga je dokazano da su i matične ćelije brata ili sestre takođe sigurne, a nadam se da će moći da se koriste i matične ćelije od nesrodnog donora.

Verujem da će razvoj terapija matičnim ćelijama biti kao razvoj terapije antibioticima. Kada je otkriven prvi antibiotik - penicillin, 1928. godine niko nije razumeo kako on radi...

Mi znamo već decenijama, kroz ispitivanje raka, da su srodni donori uvek bolji kod transplantacije matičnih ćelija tako je da je ovo novo polje terapije veoma jak razlog za postojanje porodičnih banaka za matične ćelije iz pupčanika.

Privatne i javne banke matičnih ćelija

Roditelji bi trebalo da sačuvaju krv iz pupčanika sve svoje dece kad god je to moguće, da bi ako jedno od njih bude imalo potrebu za terapijom matičnim ćelijama imalo brata ili sestru koji mogu da doniraju krv.

Koliko banaka postoji danas u svetu i koliko uzoraka je pohranjeno u njima? Da li ima više porodičnih ili javnih banaka?

- Naša Fondacija kao vodič roditeljima za krv iz pupčanika je jedina organizacija koja prati i porodične i javne banke. U ovom trenutku postoji oko 192 porodične banke sa svojim laboratorijama i one opslužuju dodatnih 150 zemalja putem svojih partnera. Mnogi izveštaji preteruju u broju porodičnih banaka jer računaju svaku kompaniju koja ima internet sajt kao banku matičnih ćelija, dok mi razlikujemo zastupnike od samih banaka sa laboratorijama.

U javnom sektoru postoji oko 170 banaka u Svetu. Ne rade sve na aktivnom prikupljanju donora, ali mi računamo sve banke koje daju uzorke za transplantacije iz svoje postojeće baze. Naša lista uključuje i hibridne banke koje imaju i porodični i javni deo.

Naša Fondacija je jedina organizacija u Svetu koja prati uzorke u porodičnim bankama. Procenjujemo da trenutno postoji oko 7 miliona uzoraka u porodičnim bankama krvi iz pupčanika. Kad poredimo javne banke, po poslednjem izveštaju Svetske asocijacije donora matičnih ćelija u javnim bankama je pohranjeno samo 756 hiljada uzoraka.

U budućnosti - standardna terapija matičnim ćelijama

Za decu, verovatnoća da će iskoristiti krv iz pupčanika je mnogo veća u regenerativnoj medicini nego kod kacnera. U SAD šansa da će detetu trebati transplantat matičnih ćelija je samo 3 od 5000 od rođenja do 20. godine života, dok je učestalost autizma 1/59 dece.

Gde vidite primenu matičnih ćelija za 30 godina?

- Verujem da će razvoj terapija matičnim ćelijama biti kao razvoj terapije antibioticima. Kada je otkriven prvi antibiotik - penicillin, 1928. godine niko nije razumeo kako on radi, ali su svi jasno videli da on spašava živote. Tokom decenija istraživanja, naučnici su postepeno pronalazili nove antibiotike i razjašnjavali njihove mehanizme delovanja. Danas su antibiotici standardni deo medicine čak do tačke da ih previše koristimo i da su neke infekcije postale otporne na standardne antibiotike.

Trenutno znamo kako matične ćelije leče, ali ne razumemo u potpunosti mehanizme delovanja...

Sada smo sa matičnim ćelijama u trenutku, gde su antibiotici bili u ranim danima razvoja. Trenutno znamo kako matične ćelije leče, ali ne razumemo u potpunosti mehanizme delovanja, za koje dijagnoze su optimalna terapija i kako da ih efikasno dobijemo u velikim količinima. Smatram da će terapija matičnim ćelijama biti standardna terapija u medicini u sledećih 30 godina – ističe Frances Verter.

By Bebologija