Iz dnevnika jedne trudnice

Današnja strana dnevnika posvećena je svim žmuovima, odnosno muževima, koji se ljute što ih retko pominjem u tekstovima. Stalno gunđaju: "Trudnice, trudnice! A gde smo tu mi?".

E zato, ovo je moja posveta svim brižnim muževima na ovom svetu, najnestrpljivijim čekačima od svih čekača, budućim tatama koji su svoju novu titulu shvatili krajnje ozbiljno. A onima koji svoju dužnost izbegavaju u stilu – "ko, je l’ ja?" savetujem da ovu stranicu preskoče.

Pa, šta reći o njegovom veličanstvu "the suprugu?" (By the way, više mi se dopada nadimak žmu, nego reč suprug, jer me podseća na neku supu, oprugu ili rugu-rugalicu. A to muževi nikako ne bi smeli da budu). Zato ja mog ozakonjenog supruga zovem Žmu, Žmuki ili Žmujko, naravno iz milošte. Šatrovački je uvek u modi.

Dragi moji muževi, ne ljutite se što smo ovih devet meseci okupirane same sobom! Kao i uvek želimo da budemo drugačije, pa smo otuda i ovo naše stanje nazvale drugim, drugačijim. Ali, naravno, džabe nam drugo stanje bez naših žmuova. Oni su tu da nas raduju, slušaju, pomažu i pomalo sekiraju. Mada, priznajem, ni njima nije uvek lako. I oni trudnoću ozbiljno shvataju. Znam neke buduće tate koji imaju sve simptome trudnica. Molim lepo, i tate su u drugom stanju! Obično u toku ovih devet meseci i njima stomak počne nenormalno da raste. Neki psiholozi kažu da je to na psihičkoj bazi. Međutim, ja bih ipak stala u odbranu naših dragih budućih tata i rekla da oni saosećaju sa nama trudnicama, pa zato s neviđenim apetitom ručkaju. Tako žele da nam olakšaju našu brigu zbog kilaže. Zapravo, ne žele da se osećamo usamljeno u takvom klopa iskušenju. A i grehota je uživati u hrani solo. Uvek je sve lepše u dvoje, pa makar to bilo i gojenje. Ima i u tome nečeg romantičnog, zar ne?

Dragi moj Žmuki, hvala ti na svim divnim porcijama, sada mi je lakše da budem pufnica. Kada vidim tvoj stomačić, meni odmah padne kamen sa srca. Nema veze, posle ćemo zajedno da mršavimo u teretani zvanoj dečje igralište. Dok budemo trčkali za našim mališanom, smršaćemo zajedno.

Pitate se zašto su još slatki muževi korisni u trudnoći. Tačno je, slažem se, da ostavljaju čarape gde kod stignu i otvorenu pastu za zube, ali nam zato zauzvrat nalaze jagode usred zime. Nije im teško da usred noći, kada se vaš bunar bez dna oglasi, idu kod "Stepe" po pljesku, ili da trče do pekare po prvi jutarnji burek. Ruku na srce, pomažu vam da ustanete iz udobne fotelje, da se zapertlate i još poneke korisne stvarčice. Oni obično sve znaju o trudnoći, tu su da vam objasne neke nedoumice koje ni sam doktor ne može, ali i da vas uteše, ohrabre, zaštite. Zato dragi muževi, budite strpljivi! Preživećete vi i kisele krastavce, noćna buđenja, kilometarske šetnje, usisavanja, velike porcije i tone slatkiša. Zato ćete zauzvrat dobiti dugoočekivani maleni zamotuljak. Zar to nije najlepši poklon? Lepši i od novog "svoč" sata za Novu godinu.

Šta to još moj Žmuki radi, da bi mi olakšao trudnički staž? Često razgovara sa bebom, bira joj najbolju muziku, mazi je, budi, osluškuje, a peva joj i "Marš na Drinu" (ako bude muško) i Beri Vajta (ako bude žensko). Negde je pročitao da beba sada čuje sve zvukove spolja, pa je poželeo da joj priušti najlepši zvučni ugođaj. A i želi da se beba što pre upozna sa tatom i da slučajno ne sluša narodnjake. Bebironka tu pažnju sa ljubavlju uzvraća. Uz dobre melodije često đuska, a tati odgovara jednim velikim "tras" po stomaku.

Zato dragi očevi, razmišljajte o svojoj deci i u ovom prenatalnom periodu. Ona i te kako razumeju vaš jezik. Možda još ne znaju da razgovaraju, ali sve osećaju i čuju. Zbog galame negoduju, a zbog poljubaca rastu. Zato, brižno sa mamama i nežno sa bebama! A one će vam svu pažnju, kad odrastu, dvostruko uzvratiti. Bićete najponosniji očevi i zadovoljni muževi. Ne zaboravite dragi moji muževi, deca su najveći dobitak ljubavi, veći i od samog lotaa. Uz njih čovek stari laganije.

Izvor: Politika, Autor: Isidora Masniković, Foto: freepik