Faze roditeljstva

Reč, dve o emocijama posle porođaja

Možda se pitate šta sa vama nije u redu ako posle porođaja niste samo srećne i poletne? Zašto je to tako, da li je to normalno, da li ima situacija kada je sve to previše, šta kada se ne snalazite, kada su osećanja prejaka i zbunjujuća....?

Reč, dve o emocijama posle porođaja

Tokom onlajn predavanja koje je održala Milica Glintić, diplomirani psiholog i psihoterapet trudnice i mame su postavile brojna pitanja. Pročitajte odgovore na neka od njih:

PITANJA I ODGOVORI

P:Da li postoji predispozicija za razvoj postporođajne depresije, odnosno da li je veća učestalost kod žena koje su i pre i tokom trudnoće bile anksiozne ili depresivne ili nema pravila i može da se desi svakome? (Angelina)
O: Nije moguće sasvim sigurno predvideti kod koga će se javiti ovi problemi. Ipak, postoji nekoloko faktora koji povećavaju rizik:
* ako žena ili neko iz ženine porodice ima ili je imao problema sa depresijom ili nekim drugim poremećajem raspoloženja;
* ako je trudnoća bila neplanirana ili neželjena;
* ako postoje problemi u braku (naravno, relativno je šta će ko doživeti kao problem);
* ako se dožive velike promene u trudnoći i/ili pre trudnoće koje se dožive kao stres ili izazovu neku krizu (gubitak posla, selidba, neki gubitak, neko traumatsko iskustvo…);
* ako je porođaj bio težak;
* ako žena ima problem sa štitom žlezdom.
Ujedno, sve ovo ukazuje koliko je važno da se bavimo svim onim što doživljavamo kao problem, da se trudimo sebe da razumemo i podržimo (verujem da treba tražiti pomoć kada to ne možemo sami) i da se kroz to osnažujemo za sve buduće izazove pa i za trudnoću, porođaj i brigu o detetu.
Važno je uzeti u obzir sve individualne razlike i činjenicu da isti događaj ili promena u organizmu kod različitih osoba može da da različite efekte.

P: Kako se izboriti sa strahom od drugih ljudi zbog aktuelne situacije sa virusom i sa potrebom da se stvori besprekorno čisto okruženje za bebu? (Andrea)
O: Prvo, važno mi je da kažem da razumem Vašu brigu. I bez trenutne pandemije, Vi biste brinuli o tome šta je dobro za dete i koliko ga izlagati. Sada je ta briga neminovno pojačana. Izlažite bebu susretima sa ljudima u koje imate poverenja i koji i sami vode računa o merama predostrožnosti u ovakvoj situaciji.
S druge strane, beba treba da živi u čistom ali ne preterano čistom okruženju. Imunitet bebe se postupno gradi i s razlogom je čuvamo ali su i susreti sa okruženjem veoma važni u tom procesu. Slobodno se oko toga posavetujte i sa pedijatrom koji poznaje i prati dete.

P:  Ja sam jako uplašena tokom cele trudnoće zbog prethodnog lošeg iskustva. Da li sam zbog toga sklonija depresiji? (Jovana)
O: Nije moguće sasvim sigurno predvideti kod koga će se javiti ovi problem, iako postoje neki faktori koji povećavaju rizik.
S druge strane, Vi pominjete loše iskustvo. Verujem da nije korisno da nagađam kakvo ste iskustvo imali ali mi je žao što je bilo loše. To ne mora automatski da vodi u post porođajnu depresiju ali mislim da bi bilo dobro da se obratite terapeutu koji bi Vam pomogao da razumete kako ta osećanja utiču na Vas sada, da biste ih razumeli, prevladali i kroz taj proces se osnažili za ono što je pred Vama.

P:  Kako se izboriti u periodu grčeva sa činjenicom da ne možemo pomoći bebi iako smo sve probali? Verujem da je psihički veoma teško preproditi ovaj period. (Tijana)
O: Naravno da je teško kada pati neko koga toliko volite i neko ko zavisi od Vaše nege, brige, ljubavi.
Za početak bih rekla da ste uradili najvažnije…Trudite se da pomognete bebi na razne načine: preparatima, zagrevanjem stomačića, nosanjem, maženjem i sl. Uvek je dobra ideja da ponovo potražite savet pedijatra. Ipak, ako pedijatar kaže da se ne dešava bilo šta što zahteva ozbiljnije lečenje onda nastavite sa tim što radite, podelite se da bi svako od vas mogao i da se odmori (za bebu je mnogo važno da oni koji brinu o njoj brinu i o sebi i obnavljaju svoju snagu i kapacitet da izdrže razne napore i emocije) i imajte u vidu da beba oseća vaš strah, nemir, bes i sva ostala osećanja. Dakle, tešite je, uverite sebe da će sve to da prođe da biste mogli takvim umirujućim tonom da se obratite i bebi i da bi vam se to videlo i u pogledu, pevajte joj, šetajte, istražujte šta najbolje umiruje vašu bebu. Ako ne pomaže odmah ne znači da ste Vi loši već da su bol i neprijatnost intenzivni i da se beba teško nosi sa tim.

P:  Kako se osloboditi straha da nećemo biti na vrhuncu zadatka sa svim obavezama oko bebe pogotovo u prvim mesecima? Osim saveta da potrazimo pomoćc oko održavanja domaćinstva, da li imate neki savet za nas buduće mame kako sebe ne zapostaviti i osećati se što je moguće srećnije i ispunjenije kako ne bi došlo do neke vrste depresije? (Jelena)
O: Postizanje blagostanja zaista zavisi od mnogo faktora. Vrlo važno je da ne očekujete od sebe da budete savršeni. U prvim mesecima Vam je beba, razumljivo, u fokusu. Postupno upoznajete svoju bebu, njene potrebe, brinete o njoj, tražite pomoć kada zatreba. Uporedo se trudite da pratite svoje potrebe i da vraćate u svoj život aktivnosti koje su Vam važne. Koristite osećanja kao putokaze koji će Vam pomoći da odredite prioritete, kao i to šta je bitno i hitno, a šta je bitno ali može da sačeka.

P:Da li je normalno to što se uopste ne plašim porođaja? Većina trudnica oko mene imaju neki strah i nedoumice, ja nasuprot jedva čekam da mi prođe još ovih 10ak nedelja i da se beba rodi. Nekad se zapitam da li je u redu da sam ovoliko opuštena? (Danijela)
O: Ako brinete o sebi u trudnoći, idete redovno na preglede, sve ide kako treba imate mnogo razloga da verujete da će biti sve u redu. To što se mnoge žene u nekom stepenu plaše porođaja ne znači da svaka mora da se plaši a vrlo varira i to čega se žene plaše i to koliki je intenzitet straha. Drago mi je da se osećate dobro, da ste upućeni u to kako porođaj izgleda i da Vas to osnažuje. Što se komplikacija tiče…one ne moraju da se dogode i vrlo često se i ne događaju. Uživajte u svojoj opuštenosti. Ako se osećanja promene, trudite se da prepoznate šta je do toga dovelo.

P: Plašim se da ću biti toliko razdražljiva nakon porođaja da će me i najmanji komentar dovesti do eksplozivnosti i da ću se posvađati sa celom svojom i muževljevom porodicom. Ne znam da li ću uspeti i da li treba da se trudim da sebe nekako savlađujem i iskontrolišem? (Marija)
O: Za početak treba da se trudite sebe da razumete. Zašto očekujete da ćete biti toliko razdražljivi i da nećete moći da se kontrolišete? Da li već sada imate problema koji Vas navode da očekujete da će biti gore kada se beba rodi? Da li znate gde su Vaše granice, šta Vam je prihvatljivo, a šta nije? Da li prepoznajete svoje potrebe?
Verujem da odgovori na ova pitanja mogu da pomognu…

P:  Kako prevazići osećaj krivice zbog manje sposobnosti za negu bebe usled sporijeg postporođajnog oporavka? (Andrea)
O: Rekla bih da Vam je važno kako je Vaša beba i baš to može da bude glavni pokretač da istrajete u tome da sebi pomognete i da se osnažite. Onda ćete moći da nastavite da brinete o svojoj bebi baš onako kako joj je potrebno i kako želite. Do tada ne oklevajte da tražite svaku pomoć koja Vam je potrebna. I to je deo naše snage… Da tražimo pomoć u pravo vreme i na pravi način.

Pripremila: Vesna Stanimirović
By Bebologija