Vanjine priče IV deo: Zdravo svete, stigao sam!

Evo novog nastavka, gde nam beba Vanja opisuje kako je bilo kad se konačno rodio…

“Tačno je 15 časova i 25 minuta. 08. februar!

Ja sam Muško 4.400 težina i 55 dužina, mada ne znam zašto me mama uporno zove Vanja.

Osećam da sam gladan, ali mi pre svega, nedostaje moja mama, moj bazenčić i ovaj svet je previše svetao. Kratko sam se pomazio sa mamom i odneli su me na kupanjac, a onda me zamotali kao kroasan. Ne mogu da pomerim ni ruke, ni noge. Mama se sigurno žalila kako sam živahan i kako je mnogo udaram u rebra i bešiku.


Malo sam isprljao mamu dok smo se grlili, ali bih po njenom izrazu lica (na ovoj slici) rekao da ne mari za to.

Mama kaže da mirišem na novi život pomešan sa mirisom kuvanog mleka. Ljubi me nežno svuda po licu i glavi, a meni toliko prija, pa se svaki put upiškim od zadovoljstva.

Uh, baš sam gladan. Da li je i mama gladna?

Jedva čekam da se sretnemo, sigurno mi je spremila nešto njami, a i jedva čekam da joj pričam o vožnji na velikim kolicima, gde se gurkam sa puno ovakvih kroasančića kao što sam ja…”

Nastaviće se…

Sve prethodne priče možete naći OVDE.

Pripremila:Vesna S. Izvor: visha_sila Foto: Freepik, privatna arhiva