Kako prepoznati rane znake autizma

Tačan broj osoba sa autizmom u Srbiji nije poznat. Zvanične institucije pominju cifru od 2.500 osoba, zasnovanu na različitim spiskovima. Međutim, na osnovu svetske statistike, smatra se da jedna osoba na 68 ljudi boluje od autizma.

Poremećaj iz autističnog spektra je teško prepoznati u ranim fazama jer još uvek ne postoji jedinstven obrazac koji bi bio adekvatan za svu decu. Ipak, naučnici sa Ratgers univerziteta veruju da bi ovaj upitnik mogao da pomogne lekarima da detektuju poremećaj već kod male dece, u periodu kad bi intervencija bila vrlo značajna.

Pošto ne postoji medicinski test da bi se autizam dijagnostikovao, a kako je to poremećaj koji karakterišu teškoće u društvenoj interakciji, komunikaciji i sklonost ponovljenom ponašanju, lekari moraju da proučavaju ponašanje deteta kako bi postavili dijagnozu.

Studija urađena pre par godina ukazuje da je u više od 50 odsto slučaja autizam dijagnostikovan kod dece koja su bila starija od 5 godina, dok je samo u 20 odsto slučajeva poremećaj dijagnostikovan kod dvogodišnjaka.

Stručnjaci tvrde da upravo kašnjenje pri postavljanju dijagnoze sprečava dobijanje pomoći u ključnom trenutku. Takođe, mnogo je teže dijagnostikovati poremećaj kod devojčica nego kod dečaka, pošto su kriterijumi rađeni uglavnom na muškom uzorku.

Pročitajte: Autistični dečak opet govori posle tretmana matičnim ćelijama

Vođa studije doktor Volter Zahorodni ističe da je njegov tim prikupljao podatke od oko 2.000 dece stare od jedne do tri godine, a povod su bili roditelji koji su rekli kako žale što ranije nisu prepoznali poremećaj kod svoje dece.

Deca koja na takozvanom PDQ-1 testu (Psychological Development Questionnaire-1) imaju loše rezultate smatraju se rizičnom grupom, pa je preporučeno da se podvrgnu daljoj dijagnostici.

Ovaj test navodno je 88 odsto tačan kada je reč o identifikovanju dece s autizmom, što znači da je većini dece koja su na testu imala "pozitivne" rezultate, otkriven autizam.

- Tačna dijagnoza može da bude potvrđena samo kroz sveobuhvatnu procenu stručnjaka, ali ovaj test je prvi korak ka dijagnozi i ukoliko želimo da povećamo broj rano prepoznatog autizma kod dece, ovaj jednostavan test mora da bude u širokoj upotrebi - ističea dr Zahorodni.

Odvojite dva minuta za test

Na svako pitanje odgovorite sa "da", "ponekad" ili "ne". Ukoliko je većina odgovora "ne", obratite dalju pažnju na ponašanje vašeg deteta, a po potrebi potražite lekarsku pomoć.

Moje dete...

1. gestikulira kako bi pokazalo interes ili privuklo pažnju

2. normalno reaguje na zvukove (čini se da čuje normalno, nije preosetljivo ili da pak preterano reaguje)

3. smeje se i redovno uspostavlja kontakt očima s drugima

4. reaguje kada ga zovete imenom

5. pokazuje interes za igru

6. uživa u igrama, poput žmurki

7. povezuje se s drugima blebetanjem, gestikuliranjem, pričanjem ili menjanjem izraza lica

8. koristi više od tri reči često i ispravno

9. spaja reči (npr. "hoću sok", "ići pa-pa")

10. smeje se kad se i drugi smeju

*Test se odnosi na decu staru od 18 do 36 meseci.

Pročitajte: Novine u lečenju autizma i drugih poremećaja matičnim ćelijama

Korak dalje u istraživanjima

Autizam bi mogao da bude dijagnostikovan uz pomoć jednostavnog slušnog testa, rezultati su to najnovijih naučnih istraživanja. Ovaj test omogućio bi da lečenje počne godinama pre nego što se simptomi razviju.

Naučnici sa Univerziteta za osteopatsku medicinu Lake Erie u SAD-u kažu da mogu da otkriju autizam kod dece vrlo brzo nakon rođenja i to testiranjem akustičkog refleksa, piše Daily Mail.

Naime, radi se o testiranju bebinog sluha, to jest njenih reakcija na zvuke širokog raspona frekvencija koje stručnjacima otkrivaju osetljivost i vreme reakcije na pojedini zvuk, a to vodi do postavljanja dijagnoze jer postoji snažna veza između slušne disfunkcije i autizma.

- U ranim fazama života mozak je vrlo neuroplastičan (prilagodljiv), što znači da je pravilnim ranim postupcima moguće ispraviti određene nepravilnosti. Znamo da većina pacijenata ima problema sa sluhom, a sluh je presudan za razvoj govora i jezika koji, takođe, utiče na socijalno-emocinalni razvoj. Optimiziranjem slušne funkcije kvalitet života može im biti znatno bolji - kaže profesor anatomije Rendi Kuleza Mlađi.

Sve je više studija kao i primera iz života koji govore o efikasnosti tretmana matičnim ćelijama u poboljšanju stanja deca sa autizmom

Naglasio je i kako se trenutno svakom novorođenčetu ispituje sluh da bi se ustanovilo čuju li ili ne, a testiranje akustičkog refleksa pružilo bi lekarima puno više informacija o vrstama disfunkcija koje mogu biti prisutne.

Osobe sa autizmom pate od preosetljivosti, što znači da čak i relativno tihe zvukove mogu da osećaju kao strašnu buku.

- Ako roditelji i lekari shvate da od samog početka mogu da rade na prilagođavanju detetove osetljivosti, tako će dečije iskustvo sveta učiniti mnogo manje intenzivnim i zastrašujućim- rekao je dr Kuleza.

Izvor: Jutarnji.hr/yumama.rs/Daily Mail