Iskustva mama: 4 priče o dojenju

A onda se žena porodi i shvati da dojenje nije uvek baš tako jednostavno kao što izgleda na slikama. Nakon porođaja, svaka je mama emotivna, fizički iscrpljena i veoma krhka. Pored mešavine osećanja tu su i fizičke promene, pojava dodatne odgovornisti, poneka iznenadna suza a onda pored svega toga mora da uči sebe kako da se prepusti hranjenju puštajući bebu da sama prihvati dojku. Iako je sve to priroda uredila, svaka majka ima svoju priču kada je dojenje u pitanju.

Mi smo zamolili naše mame, koje su prvih dana po dalasku kući imale podršku patronažnih sestara iz servisa Babica&Bebica da podele svoja iskustva i evo šta su nam rekle…

Priča 1.

Ponuda zavisi od potražnje

Tadija ima punih šest meseci i još uvek ga dojim. Planiram da nastavim, nadam se do prvog rođendana, a možda i duže – počinje svoju priču mama Una Reljić.
- Onog trenutka kada sam saznala da ćemo na zimu dobiti bebu mom sanjarenju nije bilo kraja. Kako će izgledati, hoće li biti dečak ili devojčica, na koga će povući boju očiju...pa čak i da li ću dojiti? Nekako bih uvek došla do iste slike. Beba i ja u sobi, na fotelji koja se klati, držim nju ili njega (tada još uvek nismo znali pol) u naručju i dojim pred spavanje. I ta slika, je nakon porođaja postala realnost.
Dosta sam čitala za vreme trudnoće. Kao neko ko do momenta porođaja nikada nije držao bebu u rukama imala sam potrebu da se informišem o svemu, pa samim tim i o dojenju. Bilo je tu raznih tekstova o položajima za podoj, kako beba treba da uhvati dojku, ragadama, mastitisu, koliko često treba hraniti bebu pa čak i onaj na temu “da li imam dovoljno mleka”. Tu mi je jedna rečenica zapala za oko i bila mi je sasvim dovoljna da stavim tačku na sva dalja razmišljala o dojenju. Barem dok se ne porodim. “Ponuda zavisi od potražnje” mi je ulilo neki vid sigurnosti u to da će mi beba odraditi pola posla a na meni je da je ispratim – ističe mama Una.

Mama Una i Tadija Reljić

Na pitanje kako bi na skali od 1 do 10 trebali da označite lakoću dojenja šta biste napisali i zašto?
- Za mene je ovo jaka osmica ako ne i devet. Upravo zbog onog što sam pomenula gore. Tadija i ja smo bili tim od početka. Knjige i predavanja su mi dosta pomogli ali se na kraju ipak svelo na to da sam se samo prepustila i ispratila svaki bebin signal kao i svoj, majčinski instinkt. 

Jedini problem koji se sada, već treći put javlja jeste da Tadija odbija da sisa dok Una ima ciklus.
- U stvari Tadija odbija samo podoj pred spavanje. Prvi put mi nije bilo jasno o čemu se zapravo radi dok od par mama nisam čula da i one imaju sličnu situaciju. Kako se od prvog meseca nakon porodjaja redovno izmlazam, imala sam u frizu nekoliko kesica mleka koje sam iskoristile za “one” dane. To radimo i danas. Uvek mu ponudim dojku pa ako se desi da počne da protestuje onda dobije moje mleko preko flašice – kaže Una Reljić.

Koliko joj je bila važna podrška i da li su je ometali komentari sa strane tipa: nemaš dovoljno mleka, mleko nije kvalitetno i potrebna je dohrana, Una kaže:
- Veoma sam srećna što su me muž, mama i prijatelji od početka podržali u svemu. Dešavalo se da od umora budem veoma nervozna i onda počnem svašta da pričam, ali su me uvek ohrabrivali i govorili da će sve brzo doći na svoje. Stvarno je tako i bilo. 

Što se tiče straha - da li imam dovoljno mleka, koji je prisutan kod većine žena, samo bih  ponovo podsetila da ponuda zavisi od potražnje, jer zaista jeste tako. Takođe, pomenula bih Milenu Popević, savetnicu za dojenje, na čije sam predavanje sasvim slučajno otišla i oduševila se, kao i Maju Kovačić, patronažnu sestru servisa “Babica&Bebica” koja je uvek bila tu da mi odgovori na pozive, poruke i reši svaku moju dilemu. 

I za kraj, Una savetuje:
- Mame opustite se. Bebe jesu male i tek stigle na svet ali vrlo dobro znaju šta treba da rade kada je hrana u pitanju. Nemojte misliti da svaki njihov plač  znači da su gladne. Slušajte i pratite vaše bebirone. Informišite se na vreme o svemu što vam nije jasno i uživajte u dojenju jer je osećaj nezamenljiv, neuporediv jednom rečju - predivan.

Priča 2.

Dojenje stvara neraskidivu vezu između majke i bebe

Moje je zadovoljstvo je da mogu podeliti svoje iskustvo i možda time pomoći nekoj novoj mami – kaže Marina Radulović.

- Ja imam dečaka koji ovih dana puni 9 meseci. Još uvek ga dojim, uživamo u tome, i tako planiramo da nastavimo i dalje. Pre porođaja sam donela odluku da ću svoju bebu dojiti i to mi se nekako podrazumevalo, jer je to priroda tako uredila. Međutim, naslušala sam se priča po principu “ako budeš imala mleka”, “ja nisam mogla da dojim a želela sam”, “beba je stalno plakala”. Međutim, moj stav posle mog devetomesečnog iskustva je “mleka uvek ima”. 

Saveti koje sam dobila u Centra za trudnice “Bebologija” kao i od drugarica dosta su mi pomogli, ali sam proces dojenja kao i iskustvo je za svakog različito, jer je svako od nas različiti a i ni jedna beba nija ista.
Što se težine dojenja tiče, sada mogu reći da je to sasvim prirodno, lako, nežno i neprocenjivo iskustvo, ali prva dva meseca dok nismo kako beba tako i ja sve prepreke savladale, bilo je teško. Sigurna sam, da će s drugom bebom biti mnogo lakše – kaže mama Marina.

Mama Marina Radulović

Već par dana nakon težeg porođaja, Marina se susrela sa brojnim problemima tokom prvih mesec dana. 
- Beba je sisala ali nedovoljno, jer su je i dohranjivali a ja nisam dobro praznila dojke i dolazi do prepunjenih dojki.Trenutak kada je došla sestra da mi isprazni dojke nikada neću zaboraviti, taj bol je bio veoma jak. Kada smo došli kući, beba počinje lepo da siki ali dosta vremena provodi na dojci pa se pojavljuju ragade na bradavicama. Onda beba dobija urinarnu infekciju, pa odlazimo u bolnicu. Ja dobijam herpes a oni mi zabranjuju da dojim i vraćaju me kući i on ostaje pet dana u bolnici bez mene. U bolnici mu daju adaptirano mleko i onda nastaje pravi haos. Mesec dana smo se borili da se ponovo vrati na dojenje i uspeli smo. To mi je bio najteži i najstresniji period. Imam mleko, želim da ga dojim a on jednostavno neće da sisa. A onda me bližnji “dobronamerno” savetuju, nemaš dovoljno mleka, mleko nije dovoljno dobro, daj samo iz flašice… Moram priznati skoro pa sam odustala, ali onda sam se rekla: istajaću i uspeću: Tako je i bilo – objašnjava Marina.

Napominje da je u svemu neprocenjivu pomoć dobila od strane divne patronažne sestre Maje iz Centa za trudnice “Bebologija”.

- Pri svakom problemu, sa kojim sam se suočila, Maja mi je pomogla savetima koji su uvek bili, ali bukvalno “onako kako ona kaže tako i bude.” Od nje sam dobijala uvek najbolje savete, i nezmerno sam joj zbog toga, zauvek zahvalna.

Marinina poruka svim budućim mama je:

- Ono što sam ja naučila do sada, je da je dojenje nešto najlepše što postoji, najbolja veza bebe i mame. Drugo, da mleka uvek ima i da je savršenog kvaliteta, ali da je to jedno malo putovanje na neviđeno i da samo treba slušati savete dobrih, iskusnih i stručnih vodiča i onda ćete biti zadovoljni i stvorićete najlepše uspomene. Takođe, ono što je neizostavno je strpljenje i upornost. Uživajte u odrastanju svoje bebe. 

Priča 3. 

Ovo je posao s punim radnim vremenom

Sonja Matić je dojila svoju devojčicu Mašu do 13. meseci. Do tada joj je uvela u ishranu većinu mlečnih proizvoda i osećala se sigurno da će i bez podoja dobijati sve što joj treba. A evo šta kaže o donošenju odluke da će da li će dojiti bebu, koliko su joj značili saveti i da li je dojenje lako?

- Odluku da ću dojiti donela sam pre porođaja, jer je to bila moja velika želja. Naravno, nisam mogla da znam kako će to sve posle porodjaja izgledati ali bila sam unapred odlučila da probam.
Svaki savet dobro dođe ali ipak je svako iskustvo dojenja jedinstveno. Ja sam se u početku prisećala šta bi trebalo da radim ali sam nekako išla po osećaju. Mleko je krenulo a beba je počela da vuče.
Sad mogu da kažem da dojenje nije lako, bar na početku. Potrebno je mnogo strpljenja a  i obavezujuće je jer zahteva da ste stalno tu. Ja sam se oduvek šalila da je dojiti bebu kao posao sa punim radnim vremenom – kaže mama Sonja.

Mama Sonja i Maša Matić

Ona je imala mnogo sreće i nije imala nikakve probleme prilikom dojenja, a evo kako je reagovala na komentare: nemaš dovoljno mleka, tvoje mleko nije dovoljno dobro...
- Moram priznati, nisu me ometali komentari jer sam nekako od početka gledala u bebu i u mokre pelene. Znala sam po njenom ponašanju da dobija koliko joj treba i iskreno verovala da je to za nju najbolje. O dohrani iskreno nisam ni razmišljala.

Najbolji savet koji sam čula je definitivno da treba da gledate u dete a ne u sat. Čula sam ga na Mlečnom putu, školici roditeljstva u Centru za trudnice „Bebologija“ koju sam pohađala kao trudnica.

Sonjina preporuka svim budućim porodiljama vezanim za dojenje je sledeća:
- To je jedno divno i jedinstveno iskustvo koje se svakoj od nas desi jedanput ili dvaput u životu. Pritom je najzdravije i najbolje za vaše dete. Ohrabrila bi svaku porodilju da proba da doji i da bez straha udje u tu avanturu. Jeste ponekad teško ali je divan osećaj. I još jedan savet: držite bebu u početku na grudima što više da bi se uspostavila laktacija i krenulo mleko. To je jedan od sigurnih i proverenih načina da uživate i vi i beba u dojenju.

Priča 4.

Kada je mama dobro, svi su dobro

Beba Anite Lazović ima 13. nedelja, dečak je i isključivo ga doji. Odluku da želi da doji bebu donela je još pre porođajaj.

- Iz tog razloga sam dosta čitala o dojenju, informisala se na tu temu, posećivala razne radionice što je dodatno potvrdilo moju odluku da želim da dojim. Tokom mog "procesa" informisanja o dojenju, spoznala sam dobre strane dojenja ali i one ne tako dobre, izazove dojenja. Nakon tih saznanja sam razmišljala na način "Ok sad znam šta me sve čeka i idem u tom pravcu". Dosta korisnih saveta sam dobila na radionicama, i mnoštvo poučnih informacija prikupila čitajući – kaže Anita.

Mama Anita Lazović

Da dojenje nije uvek lako i da vam dobronamerni ali nestručni saveti mogu napraviti priličnu zbrku, saznala je i mama Anita.

- Ima puno faktora koji mogu da pokolebaju mame u nameri da doje. Dostupnost oprečnih informacija, nemogućnost da se izmeri koliko je beba sisala i nesigurnost koju to stvara, okolina i raznoliki komentari i pitanja. Na sve to dolazi nespavanje koje dosta iscrpi a i samo dojenje je prilično iscrpljujuće u početku. Lično sam u porodilištu dobijala razne oprečne informacije u vezi uspostavljanja laktacije, pravilnog položaja i dojenja uopšte, koji su me, moram da priznam, zbunili u velikoj meri. Potom, moj dečak je po rođenju dobio fiziološku žuticu zbog čega je u toku podoja bio izuzetno pospan. Zbog toga, naši podoji su u početku trajali duže od sat i po uz konstantno razbuđivanje bebe. Nizali su se i drugi izazovi kao što su ragade, zapušen mlečni kanal, blisteri...  Veliku pomoć u rešavanju ovih problema sam dobila od pedijatrijske sestre patronažne sestre iz servisa “Babica&Bebica”. Okolina je isto jedan od važnih faktora, koja može iz najbolje namere, da prokomentariše "jao on je gladaaan" i da unese strašan nemir. Takođe, svako od njih ima neko svoje iskustvo koje može biti dobro ili loše ali jednostavno za vas tj. nas u ovom trenutnku nepotrebno i neodgovarajuće. Sa njima sam izašla na kraj tako što sam im jasno postavila granicu i nisam ih ni viđala jedno vreme uopšte –  bila je odlučna mama Anita.

Imajući sve prepreke u vidu, išla je polako iz dana u dan. Jednostavno nije želela da odustane.
- Išla sam dan po dan i došao je period kada se sve nekako polako rešavalo, jedno po jedno i kada je svakim danom bilo sve lakše. Velika podrška mi je suprug koji je preuzeo veći deo obaveza i bio mi i jeste bezuslovna podrška. Takođe, moja mama je bila od velike pomoći u prvim nedeljama nakon porođaja. Iako imamo različite stavove u vezi bebca, izuzetno mi je značilo što je bila tu. Jer “ako je mama dobro, svi su dobro” - to je naša parola. Jaka želja, strpljenje, podrška najbližih i pomoć stručnog lica - to je moj recept za uspešno dojenje. Takođe na bebu gledam kao na saveznika za uspostavljanje laktacije i obezbedjivanje dovoljnih količina mleka. Beba najbolje zna koliko joj je potrebno i ako pratimo njene potrebe za mlekom ne bi trebalo da bude problema. Što se tiče komentara, sve sam ih ignorisala i radila kako mislim da treba.

Anitina poruka podrške za sve trudnice i mame koje žele da doje je sledeća:
- Koliko god da vam je teško u početku, to sve jednom prođe. Nakon toga ostane taj neizmeran i neopisiv osećaj bliskosti i ljubavi kada dojite svoju bebu. Informišite se što više. Naoružajte se strpljenjem, podrškom i stručnom patronažnom sestrom ili savetnicom za dojenje. Budite istrajne jer vredi.

Tekst: Vesna Stanimirović
By Bebologija