Redovna vakcinacija dece

Vakcinacijom se sprečava širenje zaraznih bolesti i među decom, ali i odraslima, jer postoje različite vakcine i dužina trajanja imuniteta nakon njih i zato imunizacija u detinstvu predstavlja značajan faktor u smanjenu morbiditeta (razboljevanja) i mortaliteta (umiranja) od različitih infektivnih bolesti.

Dr Rade Ružić, odgovara na najčešća pitanja roditelja kada je u pitanju imunizacija dece.

Dr Rade Ružić, pedijatar iz pedijatrijske ordinacije Bebologija

Od čega se sastoje vakcine?

Vakcine se sastoje od oslabljenih, tj. “iseckanih” delova bakterija ili virusa ili koje sadrže delove hemijskih supstanci kojima mikroorganizmi napadaju čoveka (primer je tetanus). One su napravljene tako da ne mogu da izazovu infekciju, ali pomažu imunološkom sistemu organizma da nauči da se bori protiv izazivača zaraznih bolesti.

Šta se dešava u organizmu detata kada primi vakcinu?

Odbrambeni sistem posmatra sadržaj vakcine kao uzročnika bolesti i tada počinje proces stvaranja otpornosti na mikroorganizme koji se sastoji u proizvodnji antitela. Vakcinacijom telo prepoznaje izazivača infekcije i daje adekvatan odgovor na njega, odnosno imunizacijom se on eliminiše.

Zašto se prve vakcine daju već u prvim danima bebinog života?

Bebin imunološki sistem je nezreo i imuno ćelije nisu još uvek počele da se stvaraju. U prvim mesecima života događa se prva faza sazrevanja imunološkog sistema, iako beba dobija određena antitela od mame još tokom trudnoće. Međutim, ta antitela su pasivna antitela i ona su potrošna i ne predstavljaju trajnu zaštitu od bolesti. Davanjem vakcina ubacuju se nova antitela koje će organizam zapamtiti i pomoću kojih će štititi dete kada dođe u kontakt sa izazivačima bolesti.

Zbog čega se neke vakcine daju više puta (revakcinacija)?

Pravljenje vakcina predstavlja složen farmako-tehnološki proces, prilikom kojeg uzročnici bolesti moraju biti oslabljeni kako ne bi izazvali infekciju, a kako bi stimulisali detetov imunitet. Iz tog razloga je potrebno ponoviti vakcinaciju i  osvežiti “pamćenje” odbrambenog sistema kako bi stvorio dovoljno antitela.

Jedno od čestih pitanja koje je predmet polemike jeste da li postoje neželjeni efekti vakcinacije?

Može doći do neželjenih efekata, ali to se odnosi i na sve drugo što unosimo u organizam- zagađen vazduh, voda, hrana itd. Ipak, zbog savremenog i složenog pristupa u proizvodnji vakcina, neželjeni efekti su svedeni na minimum. Najčešći i uglavnom jedini neželjeni efekti su lokalnog karaktera: otok i crvenilo na mestu uboda i povišena temperatura koja može trajati nekoliko dana. Retke su alergije i neurološke komplikacije.

Za kraj Bebologija Vam u nastavku donosi kalendar obavezne imunizacije:

Vakcinacija u prvoj godini života:

• BCG vakcina protiv tuberkuloze
• Pentaxim vakcina protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, dečije paralize i bakterije Haemophilus influenza
• Hep B vakcina protiv hepatitisa B
• Pneumokok vakcina protiv bakterije Streptoccocus pneumonia

Vakcinacija u drugoj godini života

• MMR vakcina protiv malih boginja, zauški i rubeola
• Revakcina Pentaxim-a
• Revakcina Pneumokok vakcine

Vakcinacija u 7 godini života (polazak u školu)

• Revakcina MMR
• Revakcina protiv Difterije i Tetanusa

Vakcinacija u 14 godini života

• Revakcina Te-Polio

Vakcinacija se obavlja onda kada je dete potpuno zdravo i to se odnosi na vakcinisanje bilo kojom od navedenih vakcina nakon pregleda kod pedijatra i uz njegovu saglasnost. Ukoliko ima povišenu temperaturu, kao i ako pokazuje jasne znakove infekcije poput curenja nosa, kašlja ili crvenog grla, vakcinacija se odlaže. U slučaju primanja transfuzije, vakcinacija se odlaže 6 meseci.

Pripremila: Brankica Bjelić