Dirljiva priča o ljudskosti: Ceo komšiluk uči znakovni jezik

Na samom kraju Njutona, u Masačusecu, živi jedna posebna devojčica, jako draga komšijama. Dvogodišnja Samanta je gluva, ali voli da razgovara sa onima koji znaju znakovni jezik.
"Ona je tako posvećena. Sa svima bi volela da razgovara", rekao je njen tata, Rafael.
"Da, ona se potpuno promeni kada neko ume da komunicira sa njom", izjavila je mama Glenda.
Sa druge strane, ukoliko neko ne ume, ona se pomalo rastuži.
Njena želja da bude učesnik svega je jako bolna, što su primetili i svi u komšiluku. Kada god bi je videli da se šeta ili igra u dvorištu, pokušavala je da komunicira sa njima, te su svi osećali krivicu jer nisu znali da joj odgovore.
"Nisam znao kako da uzvratim. Zar ne biste želeli da razgovarate i sami sa njom?", rekao je jedan komšija.
"Jednostavan razgovor koji se vodi sa detetom", rekao je drugi.
"Pitao bih je kako se provodi danas", reči su trećeg komšije.
"Voleo bih da se oseti kao deo komšiluka", još jedan komšija je prokomentarisao.
"Samo da joj budem prijatelj", dodao je jedan.
Nažalost, ovo je nešto što ne možete rešiti jednostavno. Potrebno je da svi nauče znakovni jezik samo zbog te devojčice, što je malo teško očekivati od tolikog broja ljudi. Možete samo ceniti ukoliko to zaista urade.
Na svoju ruku, Semine komšije su se okupile, unajmile instruktora, te sada svi pohađaju časove znakovnog jezika. Profesor Rajs Magoven rekao je da je ovo nezapamćeno, jer se nekada čak i roditelji gluve dece bune zbog učenja znakovnog jezika.
"Ipak, Sem ovde ima celokupnu zajednicu koja komunicira sa njom i njenom porodicom, što je prelepa priča", rekao je Rajs.

Rekao je i to da ovakav nivo uključenosti u zajednicu garantuje srećniji i prilagođeniji život ovoj devojčici.
Iz tog razloga, roditelji ističu kako ne postoji reč kojom bi iskazali ogromnu zahvalnost komšiluku. "To je šokantno i veoma divno", bile su Glendine reči. "Toliko smo srećni", izjavio je ponosni tata uz osmeh.
U suštini, roditelji su već primetili promene kod devojčice.
"Trebalo bi da je vidite kada dođe posle časa", "Prva reč koju nam kaže je - prijatelj", "Mislim da bi vam se srce rastopilo, baš kao i meni", komentari su emotivnih komšija.
Nekada se čini kako je svet izgubio osećaj zajedništva, ali onda čujete za mesta poput ovih, gde je potrebna volja da se pomogne detetu da se oseća živim i ispunjenim, a to nas podseća i na činjenicu da jedino što čini dobar komšiluk jesu, u stvari, dobri ljudi.

Izvor: yumama.com