Sa mamama o… Brankica Raković

Brankica je vlasnica agencije za digitalni marketing, urednica magazina Lola i voditeljka i urednica podkasta Oslobođena. Njena otvorenost i iskrenost privukla je preko 50 hiljada osoba na njen Instagram profil na kojem deli svoje misli i osećanja. Ipak, ispred svih zvanja ona stavlja ono najveće, a to je zvanje mame. 

Vi ste na prvom mestu Lolina mama. Da li ste tako zamišljali sebe kao majku sada sedmogodišnje devojčice?

Zamišljala sam se kao majku, ali nisam znala gdje će to sve otići. Iskreno, nisam očekivala ovoliki intenzitet emocija, tu činjenicu da vam stvarno srce hoda van vašeg tijela, a vi nastavljate da živite. Lola je moj svetionik. Ja nisam samo njena majka, imam mnogo uloga u životu. Ali najviše na svijetu volim biti njena majka.

Ono što je karakteristično za Vas jeste iskrenost i potpuna otvorenost u pisanju i pričanju o životnim situacijama sa kojima ste se suočili. Da li je to Vaš način da pomažete i sebi i drugima?

Počelo je vrlo sebično. Trebalo mi je da to preradim pisanjem, da bih prihvatila. A onda, kad je to okupilo jednu divnu zajednicu ljudi, onda sam shvatila da je bilo potrebno da ja pišem zbog sebe, da bi u tome i drugi pronašli sebe. Meni je, za vrijeme tih teških situacija, trebalo da znam da je sve to prošao još neko. Sad sam ja postala neko ko je sve to prošao i živ je.

Sada, Vi ste uspešna, mlada žena koja pleni svojom pojavom. Ne tako davno, suočili ste se sa dijagnozom: Hodgkinov limfom. Vaša kćerka tada je bila beba. To da ste borac je jasno, ali koliko je ceo proces saznavanja o bolesti koju ste imali, lečenja i odvojenosti od deteta u tim trenucima uticao na Vas i na Vaš pogled na svet?

Lola, Brankicina najveća inspiracija

Iskreno, hvala na pitanju, jer sva pitanja i svi intervjui rijetko su se odnosili i na nju. A ona, ona je tako važan faktor u svemu tome. Primarno, moj limfom je trigerovan trudnoćom, jer je trudnoća je po definiciji pad imuniteta. Nismo imali kad da se bavimo time, ali moj tumor je sigurno bio prisutan i u trudnoći. Drugo, zamislite mladu majku koja u isto vrijeme dobija najveću moguću radost, a malo nakon toga papir sa dijagnozom tumora u 4. fazi. Vjerujte mi, nijedna hemoterapija, nijedna igla, nijedna dijagnoza nije bila teška kao odvajanje od nje. Neke trenutke nikad neću zaboraviti. U isto vrijeme njeno postojanje je sve otežalo, jer sam ja plakala samo zbog odvojenosti od nje. Sa druge strane, da nije bilo nje, ne bih pisala ove odgovore, jer zbog nje sam morala da pobijedim. Nije ona promijenila moj pogled na život, ona je moj dvogled na život.

Izjavili ste: “Dobar humor, leči tumor.” Tada ste rekli i da mislite da Vas je smisao za humor i humor ljudi kojima ste bili okruženi vodio kroz ceo oporavak.

Nema napretka bez humora. U bilo kojoj sferi. Humor je sjajan način da kažete velike istine i da se sa njima izborite, a da ih ljudi kroz smijeh prihvate.

Koliko su fizičke promene nakon terapija uticale na Vas?

Uh. Teško je to opisati. Moje tijelo je bilo promijenjeno. Moja koža neke čudne boje. Toliko suva da sam je godinama “hranila”. Moj libido nepostojeći. Moja kosa…ona je posebna priča. Ali vjerujte mi, sve je sada bolje nego prije terapije. Nemoć me natjerala na trening, bez kojeg sad ne mogu. Ćelavost na kratku kosu, koja me čini samopouzdanijom. Moja koža je sada ljepša nego ikad, jer sam bila prinuđena da joj se posvetim. Sve je to sada dobro.

Žena sam, mogu sve parola je mnogih žena. Da li mislite da žena mora sve sama ili je potpuno u redu reći: Ne mogu, ne želim i neću?

Ježim se od “Ja mogu sve”. Mene je to razboljelo. Mi smo, uslijed činjenice da nas niko nikad nije učio da tražimo pomoć, sebi doslovno umislile da sve moramo da znamo i sve možemo. Ustani jedno jutro i samo govori “ne mogu”. Em će sve biti urađeno, jer će neko morati. Em će više cijeniti ono što radiš. Jer će morati sami. Negacija je iz Raja izašla.

Za kraj, šta biste rekli trinaestogodišnjoj Brankici?

Toj djevojčici je bilo jako teško. Nju je, malo nakon napunjenih 13 godina napustila majka. Ja bih da joj kažem da izdrži, jer ono što će postati biće divnije od svega što je zamišljala. I sve što će proći na tom putu do ove Brankice – vrijediće.

Autor: Brankica Bjelić