Sa mamama o… Marijana Mićić

Marijana je mama jednogodišnje Ane, a na koji način i koliko joj se promenio život od kada je postala mama, ali i tome kako uspeva da uskladi majčinstvo sa ulogom poslovne žene, prijateljice i supruge saznali smo u jednom vrlo zanimljivom i duhovitom razgovoru.

Trudnoća sama po sebi donosi velike promene. Kako je protekla Vaša trudnoća?

Iako sam se jako plašila na koji način će trudnoća uticati na mene, čak sam osećala i dozu ansioznosti i straha, trudnoću ću pamtiti kao jedan lep period. Psihoterapija na koju sam išla u godinama pre trudnoće mi je jako pomogla da te strahove prevaziđem. Ako izuzmemo da sam bila u drugom stanju u trenucima kada je Korona bila aktuelna, pa je to ponekada umelo da unese određenu dozu bojazni, osećala sam se odlično i zaista sam uživala u tim mesecima.

Na samom početku razgovora konstatovala je da, iako su joj pričali, nije mogla ni da zamisli koliko majčinstvo promeni život.

-Prva misao koju sam imala kada su mi pričali kako malo spavaš kada dobiješ dete, jeste, ok, ali ja nisam spavalica. Ili nećeš više imati toliko vremena za sebe, pomislila sam i to je u redu, dovoljno dugo sam bila usmerena samo na sebe i svoje potrebe, neće mi to biti problem. Međutim, stvari su malo drugačije kada ih osetiš na svojoj koži- za početak je otkrila Marijana.

Da li to znači da biti mama nije uvek lako?

Baš tako. Najlepša i najteža uloga. Vrlo često čujem kako mame pričaju da im je život dobio smisao nakon rođenja deteta. Iako nikada ne bih menjala ovakav način života za onaj koji sam imala dok nisam postala mama, moram da naglasim i da je život bez deteta bio lep i ispunjen. To je vrlo važno da se kaže zbog velikog broja žena koji želi da se ostvari u ulozi majke, a trenutno ne uspeva ili jednostavno iz nekog drugog razloga ne može ili ne želi da ima decu- potpuno je iskrena današnja sagovornica.

Iskustvo sa decom ste imali i pre rođenja ćerke Ane?

Da, postoji anegdota iz porodilišta kada je osoblje reklo: Vidi Marijanu kako se dobro snalazi, na šta sam ja odgovorila, pa naravno kada mi je ovo treće dete. (smeh) Zapravo, kada je reč o prvo dvoje dece, to su moji bratanci o kojima sam vodila računa od samog rođenja, pa sam tako mnogo toga naučila. Ipak, potpuno je drugačije kada dobijete svoje dete i brinete o njemu.

Šta je za Vas bilo najizazovnije do sada kada je roditeljstvo u pitanju?

Promena životnog ritma. Ali u kom smislu? Meni ne nedostaju izlasci, vodila sam aktivan život pre deteta, već sama činjenica da je sve potrebno organizovati unapred. I to odsustvo spontanosti. Više nema dogovora koji se prave sada za odmah, već je potrebna čitava organozacija kako bi se neki plan sproveo u delo. Ali svakako je ono što sada imam vredno toga.

Iako Vaš posao ne podrazumeva svakodnevni odlazak na radno mesto i standardno radno vreme, kako je prošao prvi radni dan od kada ste postali mama?

Kada sam je prvi put ostavila i vratila se poslu, nakon 12 sati snimanja, po povratku kući, preplavile su me emocije i počela sam da plačem. Ali, to je zaista brzo prošlo, jer sam shvatila da je ispravno da radim ono što me čini srećnom i što me ispunjava. Nisam mama koja se odriče svega i zaista mislim da to nije dobro, jer je važno da se osećam dobro kako bih mogla da budem dobra i za nju.

Jako je važno da žena ima slobodno vreme samo za sebe i predah od svih obaveza, zar ne?

Iako veliki broj mama misli da “vreme za sebe” podrazumeva odlazak u spa centar, putovanje ili vikend beg sa suprugom, nekada je zaista dovoljno jedno jutro kada ćete se sami probuditi, bez alarma. Za ovih godinu dana jednu noć sam provela bez ćerke, naspavala se i odmorila i sada sam sasvim u redu i spremna za nove izazove- kroz osmeh priča moja sagovornica.

Koliko je važna uloga tate?

Počevši od najranijih dana našeg roditeljstva, Miloš mi je najveća podrška. U trenucima kada sam bila najumornija, pomoć sam upravo od njega dobijala, jer to je ono što i jeste prirodno- da mama i tata budu tim i najbolji prijatelji koji su tu da olakšaju jedno drugom.

Da li postoji nešto za šta ste rekli da nećete biti mama koja…?

Nemam ništa konkretno. Volela bih jako da korišćenje mobilnih telefona, gledanje crtaća ili igranje igrica bude svedeno na minimum vremena, jer mislim da je jako tužno kada vidite dete koje je potpuno nezainteresovano za svet oko sebe, već mu je fokus na telefonu. Volela bih da živimo na selu i da mi dete stalno bude prljavo od igre, da trči i skače i da na taj način provodi vreme- zaključuje Marijana Mićić i za kraj dodaje:

-Ne postoji tačno i pogrešno, nema greške ukoliko se vodite sopstvenim osećajem i pratite svoje dete. Tako sam ja shvatila roditeljstvo i vaspitanje deteta.

Autor: Brankica Bjelić