ŠTA JE POTREBNO: VITAMINSKI I MINERALNI DODACI U TRUDNOĆI

Nutritivne potrebe tokom trudnoće su drugačije, kako zbog fizioloških varijacija tako delom od dodatnih nutritivnih zahteva fetusa. Vitamini i minerali omogućavaju u trudnoći normalan rast i razvoj ploda.

ADAPTACIJA TELA NA TRUDNOĆU

Promene u nutritivnim potrebama su povezane sa adaptacijom tela na trudnoću, a uključuju smanjenje elektrolita, proteina, glukoze, vitamina B12, folne kiseline i vitamina B6, a povećanje lipida, triglicerida i holesterola u krvi. Trudnice zahtevaju drugačiji unos gvožđa, folne kiseline, kalcijuma, natrijuma i šećera.
Iako se preporučuje da se vitamini tokom trudnoće propisuju individualno u zavisnosti od načina i kvaliteta ishrane trudnice, uzimanje vitaminsko mineralnih dodataka je postalo uobičajno.
U ishrani trudnica najčešće nedostaju tri vitamina: E, D i kompleks B vitamina, kao i četiri minerala: kalcijum, magnezijum, gvožđe i cink.
Trudnica i fetus imaju povećane potrebe za folnom kiselinom, vitaminom B6 i vitaminom B12. Ovi vitamini sprečavaju nastanak komplikacija kao što su spontani pobačaj, odlubljivanje placente, prevremeni porođaj, mala telesna masa na rođenju, defekte neuralne cevi, abnormalnosti mozga i kičmene moždine. Jedno od većih otkrića je da se dodavanjem folne kiseline smanjuje oštećenja nervnog sistema novorođenčeta do 80 odsto.
Važno je da se većina oštećenja uzrokovana deficitom folne kiseline pojavljuje tokom prvih nekoliko nedelje trudnoće, pa je neophodno da se sa suplementacijom započne i pre začeća. 

FOLNA KISELINA

Folna kiselina je odgovorna je za brojne funkcije u ljudskom organizmu. Veoma je značajna prilikom deobe ćelija, u procesima diferencijacije, rasta ćelija embriona i fetusa. Takođe ima zapaženu ulogu u metabolizmu nervnih ćelija, a zajedno sa vitaminom B12 je neophodna u stvaranju novih krvnih ćelija.
Potrebe za folnom kiselinom u trudnoći su znatno povećane, zbog rasta materice, povećanja volumena krvi, rasta i razvoja posteljice i ploda. Dnevne potrebe za folnom kiselinom su povećane i do 100 odsto i obično se ne unese dovoljno samo hranom, zato je potrebno dodati suplement.
Najbolji izvori su: džigerica, integralne žitarice i mahunarke, semenke suncokreta, pasulj, zeleno povrće, citrusi, brokoli i pivski kvasac.

VITAMIN B6

Vitamin B6 je važan u razgradnji i iskorišćavanju ugljenih hidrata, masti i belančevina, kao i proizvodnji eritrocita. Manjak ovog vitamina može da pojača jutarnju mučninu, pa njegovo dodavanje u prvim nedeljama trudnoće ublažave ove tegobe. Preporučena dnevna količina je 2.2 miligrama.
Hrana koja najviše sadrži vitamin B6 je piski kvasac, semenke suncokreta, pšenične klice, mahunarke, orasi, integralne žitarice, zeleno povrće, meso, riba.

VITAMIN A

Vitamin A je važan za razvoj kostiju i zuba kao i za rast i obnavljanje kože i sluznice. Zbog mogućih toksičnih velikih doza, koje dovode do poremećaja fetusa, treba ga uzimati u preporučenim dozama, i to u obliku beta karotena, kojeg organizam pretvara u vitamin A. Preporučena dnevna doza je 4.000 internacionalnih jedinica.
U hrani je prisutan u žutom,narandžastom i zelenom voću i povrću, kao što je šargarepa, krompir, tikvice, dinja, breskve, kelj i spanać.

VITAMIN D

Vitamin D je važan za apsorpciju kalcijuma i fosfora kao i za razvoj kostiju, zuba i mišića. Preporučena dnevna doza je 10 mikrograma. Pod uticajem sunčevih zraka, naše telo stvara vitamin D a u hrani se nalazi u koprivi, mlečnim proizvidima, maslacu i jajima.  

VITAMIN E

Vitamin E je izuzetno jak antioksidans, ali ne sme da se koristi nasumično jer može da dovede do kontra-efekta. Dozu propisuje isključivo lekar. Pirodni izvori vitamina E su pšenične klice, biljna ulja, brokoli, prokelj, integralne žitarice, jaja, spanać, soja, lešnici i orasi.

VITAMIN C

Vitamin C je važan za sintezu kolagena, proizvodnju aminokiselina i hormona štitne žlezde, a pomaže u apsorpciji kalcijuma i gvožđa. Preporučena dnevna količina je 70 miligrama. Izvori su brokoli, papaja, prokelj, karfiol, kupus i citrusi.

GVOŽĐE

Gvožđe je potrebno u velikim dozama, naročito u drugom i trećem trimestru. Gvožđe je neophodno ne samo zbog bebinih potreba već zato što se volumen krvi trudnice uvećava za 30 odsto. Ovaj mineral je neophodan za formiranje crvenih krvnih zrnaca, a inače ga je teško uzeti iz hrane u dovoljnim količinama da bi se zadovoljile i majčine i bebine potrebe. Ukoliko ga ne bude dovoljno beba koristi majčine zalihe, izazivajući anemiju kod majke i iscrpljenost. Dodaci gvožđa rešavaju mogućnost nastanka ovih stanja. Preporučena dnevna doza je 30 miligrama, inače apsorpcija ovog elementa se povećava unosom vitamina C.

Izvori hrane su: mahunarke, iznutrice, integralne žitarice, povrće tamnih listova, sušeno voće, semenke, orašasti plodovi... Biljke koje sadrže gvožđe su koren maslačka i kopriva.

KALCIJUM

Kalcijum je važan za nervnu provodljivost i mišićnu kontrakciju kao i za zdrave zube i kosti. Takođe smanjuje rizik od preeklampsije. Važno je da se ne uzima zajedno sa gvožđem jer jedan drugom ometaju apsorpciju. Uzimanje velike količine belančevina iscrpljuje zalihe kalcijuma. Dnevne količine su 1.200 miligrama. Izvori u hrani su: sardine, skuša, badem, povrće tamnih listova, losos, brokoli, pasulj, osušeno voće. Biljke koje sadrže kalcijum su kopriva, lišće maline, semenke ovsa, kamilica i maslačak.

MAGNEZIJUM

Magnezijum je važan za rast bebe, posebno za pravilan razvoj kostiju. Studije su pokazale da je količina magnezijuma koja se uzima hranom u prvom trimestru povezana sa težinom, dužinom i obimom glave deteta na rođenju. Preporučena dnevna količina je 400 miligrama.

CINK

Cink je važan za funkcionisanje enzima, stvaranje insulina, sintezu belančevina, razvoj reproduktivnih organa i imunološkog sistema. Preporučena dnevna doza je 15 miligrama.
Izvori u hrani su semenke bundeve, koren đumbira, orasi, integralne žitarice, grašak i beli luk.

NEZASIĆENE MASNE KISELINE

Nezasićene masne kiseline su potrebne u svakoj životnoj fazi, ali su tokom trudnoće posebno značajne. Omega 3 masne kiseline pomažu razvoj bebinog mozga, očiju, krvnog i nervnog sistema. Dnevne količine su 200 - 300 miligrama. Prirodni izvori nezasićenih masnih kiselina su riblje ulje (sardine, losos, tunj) maslinovo i laneno ulje.

OBLIK SUPLEMENATA

Vitaminsko-mineralni dodaci mogu da se nađu u nekoliko oblika:
Najčešće su u obliku film tableta, kapsula ili tableta za žvakanje. Pod uticajem svetla i visoke temperature, mogu međusobno da reaguju, što se primećuje u promeni boje i mirisa. U tim reakcijama, jedan deo posebno hodrosolubilnih (rastvorljivih u vodi) vitamina se gubi. Zato je bolje uzimati pojedinačne vitamine i minerale. Reakcije određenih sastojaka su manje kada je vitaminsko-mineralni kompleks u tečnom stanju. Poseban oblik su tablete za žvakanje, kod kojih se aromatičnim dodacima otklanjaju loš ukus i miris. Šumeće vitaminsko-mineralne tablete sadrže natrijum bikarbonat uz čiju pomoć se vitamini rastvore u vodi pre upotrebe i tako lako apsorbuju. Tablete se potpuno rastvaraju i stoga lakše apsorbuju.
Vitaminsko-mineralne dodatke nikada ne koristiti u većim dozama od preporučenih jer mogu da budu štetni za bebu.

Pripremila: dr Sanja Ilić/Izvor: yumama.com