Sve što treba da znate o protokolu praćenja trudnoće

Kako izgleda vođenje trudnoće, koje preglede i kada ih treba obaviti? Kakve informacije dobijamo ako uradimo double test a kakve nakon prenatalnog testa? Koliko je važno biti informisan i gde se dobijaju najpouzdanije informacije o trudnoći? Na ova pitanja odgovore smo potražili od dr Gordane Obradović, ginekologa-akušera, u Ginekološko-akušerskoj ordinaciji Mladenović.

Prvi trimestar

Važno je da se trudnica upozna sa protokolom kontrole trudnoće. Prva stavka, je blagovremeno rano utvrđivanje trudnoće.
- Prvim ultrazvučnim pregledom se potvrđuje prisustvo trudnoće u materici, utvrđuje se da li je reč o jednoplodnoj ili višeplodnoj trudnoći, procenjuje se vitalnost ploda, određuje starost trudnoće i verovatan termin porođaja. Sve su to veoma važne informacije koje nam služe za kasnije praćenje trudnoće. Na prvom pregledu trudnici dajemo savete o načinu ponašanja i sprovođenju higijensko-dijetetskog režima: kako treba da se hrani, koje namirnice treba da koristi a koje da izbegava, kako treba da izgleda njen dan, da li treba da se odmori, da li sme da vežba. Osim toga, vidimo i kada je ona bila na prethodnom ginekološkom pregledu, da li je urađen Papa test, da li su urađeni ostali brisevi... Savetujemo neophodne laboratorijske analize: određivanje krvne grupe i Rh faktora (pozitivnog ili negativnog). Informišemo se o eventualnim postojećim faktorima rizika za trudnoću.

- Dosta je napora uloženo u edukaciju naših ginekologa, od strane Fondacije za fetalnu medicinu iz Londona, na čijem čelu je profesor Nicolaides, koji je veliki prijatelj Srbije. Između 12. i 13. nedelje merimo nuhalni nabor ploda  uz biohemijski skrining poznat kao Double test. U ovom momentu to je skrining koji ima najveću stopu detekcije (između 80 i 90 procenata).

Genetski skrining u prvom trimestru je od izuzetnog značaja

Važno je ŠTO VEĆI broj trudnica obuhvatiti ovim skriningom. Zašto? Poznato je da sa godinama starosti trudnici raste rizik od anomalija vezanih za genetiku. Prvenstveno se misli na Daunov sindrom ali i na druge anomalije koje teško možemo ultrazvučnim pregledom detektovati, a bilo bi tragično da trudnica dolazi na kontrolu a da takva anomalija prođe nedijagnostikovana. Upravo zato se savetuje i zakazuje trudnicama skrining između 12. i 13. nedelje. Na osnovu rezultata skrininga možemo da savetujemo trudnici dodatnu prenatalnu dijagnostiku. U okviru tog savetovanja se uzimaju i druge potrebne informacije, poput onih gde pitamo da li postoji Daunov sindrom u porodici, da li postoje druge nasledne bolesti vezane za genetiku, da li je trudnica prethodno imala spontane pobačaje, da li je dijabetičar. Sve su to dodatne informacije na osnovu kojih dajemo mišljenje da li je potrebno uraditi prenatalni genetski test. U slučaju da skrining ukaže na visok rizik od prisustva genetskih anomalija ploda savetujemo dodatnu dijagnostiku. Ranije smo trudnicama  savetovali amniocentezu, koja je agresivna dijagnostička metoda sa mogućim komplikacijama. U ovom momentu, velika je prednost što postoji neinvazivna dijagnostika, a to su svi prenatalni genetski testovi koji se rade uzimanjem uzorka krvi trudnice. Iz tog uzorka se izdvaja fetalna frakcija i radi dijagnostika genetike ploda. S obzirom da se skrining radi između 12. i 13 nedelje, a za rezultate  je potrebno samo tri do pet radnih dana, veoma brzo dolazimo do saznanja da li se radi o anomaliji ili ne.

Ako se uradi prenatalni test da li treba da se radi i double test?

- Mnoge trudnice čim saznaju da su u drugom stanju, žele da urade, što pre prenatalni test. Međutim, postoji više razloga zašto ne treba žuriti. Ako je na prvom pregledu bilo sve u redu, onda je preporuka Fondacije za fetalnu medicinu o kojoj smo pričali, da ne treba žuriti. Istina je da se prenatalni test može uraditi i nakon napunjene 10. nedelje trudnoće, ali važno je napomenuti da što je trudnoća veća, više je fetalne frakcije i test je na neki način sigurniji. Međutim, nije to jedini razlog zašto ne treba žuriti ako se ultrazvukom ne vidi ništa što nam izaziva sumnju na postojanje neke anomalije. Iz iskustva znam da se trudnice najčešće odlučuju da tako rano rade prenatalni test kada žele da saznaju pol bebe. Naravno i ginekolog može da uputi trudnicu na rani prenatalni test u slučaju suspektnog ultrazvučnog nalaza  ili u slučaju postojanja veoma opterećene anamneze. Razumem njihov pritisak i znatiželju, ali protokol kaže ne treba preskočiti skrining, ali ako trudnica insistira onda joj se treba povinovati, kroz osmeh kaže dr Obradović i objašnjava:

- Ako je trudnica uradila prenatalni test, nema smisla raditi skrining (double test), jer već znamo da nema anomalija vezanih za genetiku. Kad trudnice dođu po rezultat obično pitaju: „Da li to znači da je sve u redu?“ Moj odgovor je: „To znači da je genetika u redu". To nije jedino što može da se desi od anomalija u trudnoći. Razne srčane mane i neke druge anomalije koje nisu vezane za genetiku ostaju i zbog toga se tokom drugog trimestra rade ultrazvučni pregledi.

Drugi trimestar

U drugom trimestru između 22. i 24 nedelje se radi ekspertski ili morfološki UZ gde se sistematičnije gledaju svi organi.

- Sa 12. nedelja smo konstatovali da je genetika u redu, a na ekspertskom ultrazvuku gledamo: spoljašnji izgled ploda, razvoj moždanih struktura, unutrašnjih organa i sistema uz detaljno sagledavanje anatomije strukture srca, količine plodove vode, položaj i strukturu posteljice...

Postoji još mnogo stvari, takozvanih mekih markera koje je potrebno ispratiti a koji mogu da ukažu na dodatni rizik i na osnovu toga pošaljemo trudnicu da uradi prenatalni test. Ni tada nije kasno. Pored toga u ovom trimestru se rade i obavezne laboratorijske analize.

Dr Gordana Obradović

Treći trimestar

Kada trudnica uđe u treći trimestar, potrebno je uraditi bakteriološke cervikalne briseve, skrining na hepatitis B (koji je obavezan) uz redovnu kontrolu krvnog pritisaka i telesne težine.

- Nakon 36. nedelje trudnica se češće viđa sa svojim ginekologom uz kardiotokografski (CTG) monitoring. Najčešće tada bira ustanovu gde želi da se porodi. To bi ukratko bio protokol za praćenja trudnoće, ali važno je napomenuti da kad trudica prvi put dođe na pregled, za svaki sledeći joj objasnimo šta je naredni korak. Jer svaka trudnoća je jedinstvena i posebna a ginekolozi su tu da se posvete i daju odgovarajuće savete svakoj trudnici ponaosob – ističe dr Gordana Obradović.

Savet dr Obradović

Izbegavajte nepotrebne kontakte

- Poznato je da virus veoma lako može da ošteti plod i ponekad „odnese“ trudnoću u prvom trimestru. Teško je informisati trudnice, a ne uplašiti ih. U prvom trimestru nemamo dugoročnu prognozu. Moj savet je da se na neki način primire i izbegavaju nepotrebne kontakte. Njihov higijensko-dijetetski režim diktira dnevni odmor i usporeniji tempo, jer je sada pravo vreme da se posvete sebi i zdravlju svog potomstva.

Priča iz ordinacije

Hrabrost žena je nemerljiva

- Pre nekoliko dana sam uradila carski rez pacijentkinji koja je prethodno imala dva carska reza i ozbiljne komplikacije tokom drugog carskog reza. Kada sam konstatovala  treću trudnoću, upoznala sam je sa veoma ozbiljnim faktorima rizika sa kojima se možemo suočiti. Međutim, ona je bila nepokolebljiva. Na svu sreću sve se završilo dobro.

Neverovatno je to da često vidimo koliko su žene hrabre i do koje mere su spremne na sve i do koje mere su rešene da rizikuju sopstveni život da bi se ostvarile u ulozi majke – kaže dr Gordana Obradović.

Tekst: Vesna Stanimirović
Foto: Predrag Vulinović
By Bebologija