Trudnoća u doba pandemije: Izazovi sa kojima su se suočavali budući roditelji za vreme korone

Razgovarali smo sa dva para o izazovima sa kojima su se suočavali tokom vanrednog stanja.

Dragana je ušla u peti mesec kada je proglašeno vanredno stanje.

„S obzirom da mi je ovo druga trudnoća i da kod kuće imam devojčicu od 19 meseci, briga je bila trostruka. Vreme sam provodila kod kuće, ali sam brinula da nam suprug, koji je sve vreme pandemije radio i dodatno volontirao, ne donese virus. Pri ulasku u kuću je morao da izvrši kompletnu dezinfekciju i skine sve sa sebe, pa smo se često šalili na tu temu. Toliko kupanja možda nije zdravo“! – kaže Dragana.

Dragana i Miroslav

Svakodnevno su stizale informacije o širenju virusa, broju umrlih, broju novoobolelih…

“U početku sam konstantno bila ispred televizora i moram priznati da je panika svakim danom sve više rasla. A onda sam shvatila da me sve to dodatno opterećuje, pa sam prilagodila aktivnosti trenutnim okolnostima. Suprug i ja smo se igrali sa našom devojčicom i bili srećni što toliko vremena možemo da budemo s njom, u kući smo pričali samo o lepim stvarima i prestali smo da kukamo” kaže Dragana.

“Tokom prve trudnoće sam brinula: kakvi će uslovi biti u porodilištu, da li ću imati kupatilo u sobi, da li će beba biti pored mene…? Tek sada sam shvatila koliko to uopšte nije važno…”

Svako će po nečemu pramtiti ovaj period; a Dragana?

“Često se našalim i kažem da ću ovu trudnoću pamtiti po nevidljivom neprijatelju: koroni!” - kaže Dragana Gajić.

Trudnoća, pored toga što je jedna od najvećih životnih radosti, i kad dolazi u najboljim vremenima praćena je rizikom, brigama i strepnjama.

Ali, u ovom vanrednom periodu, budući roditelji su prošli kroz dodatni nivo stresa, izolacije i preokreta koji nisu nikada ranije upoznali.

Dvadesetosmogodišnja Kristina, koja treba da se porodi početkom jula, kaže da je na početku proglašenja vanrednog stanja donela dve velike odluke: ograničila je gledanje vesti i odlučila da zajedno sa suprugom ode na selo kod rođaka.

“Ovaj period života niko od nas nije mogao da predvidi”, kaže ona. “Ali biti stalno u stresu zbog nečega što ne možemo da kontrolišemo, zaista ne pomaže.”

“Zato smo suprug i ja odlučili da odemo na selo i tamo smo sačuvali kako fizičko tako i psihičko zdravlje” – kaže Kristina. “Čovek tek kad provede nekoliko meseci na selu shvati kako je sve ovde drugačije i da sve ima svoju svrhu i smisao. Naučila sam šta stvarno znači netaknuta priroda, kakav je ukus domaće hrane, kako moraš da brineš o zemlji da bi rađala… Neverovatno iskustvo i odlična odluka. Ono što mi je najviše nedostajalo je porodica i ljubimac. Ali evo! Svi smo ponovo na okupu”.

Kristini je najteže palo to što nije mogla da ode na redovnu kontrolu, a baš su je tada jako bolele noge i noćima nije mogla da spava.

“Čula sam se telefonom sa svojim ginekologom i ona mi je rekla da nema potrebe da dolazim. Opisala sam joj tegobe i doktorka me je svojim savetima potpuno smirila. Promenila mi je vitamine i za par dana sve je bilo kako treba. Takođe, mnogo su mi pomogli i vebinari koje sam redovna pratila, a pratim ih i dalje na Bebologiji onlajn. Važno je da informacije dobijate od nekog ko je stručan i kome verujete ”- kaže Kristina.

Kristina i Vlada

Najveća podrška tokom trudnoće, a posebno tokom ovih dana, bio joj je suprug Vlada i ona se iskreno nada da će se do početka jula sve smiriti i da će zajedno biti na porođaju.

“Mi smo se pre par dana vratili kući. Nadam se da će se i život polako vratiti u normalu. Ono što me sada brine (uvek unapred brinem), nisam sigurna da želim da preveliki broj ljudi grli moju bebu kada se porodim. Videćemo kako će biti – kroz osmeh kaže Kristina.

I kroz šalu oba para kažu da će njihova deca biti čista i posebna, jer su rasla i bila čuvana pod posebnim merama opreznosti - u doba korone.

Puno sreće i radosti im želimo!

Autor: Vesna Stanimirović
By Bebologija