Ispovest mame čija deca imaju urođene anomalije: Da li je krivica moja

Kada je mom sinu dijagnostikovana hidronefroza, počela sam da paničim. Nikada pre toga nisam čula za to, i nisam znala da bubrezi mogu zadržavati tečnost u sebi, koja može dovesti do ogromnih komplikacija. Stručnjaci su me uveravali da ova dijagnoza nije prouzrokovana nečim što sam loše uradila, već se jednostavno desi da se javi kod deteta.

Teško je ne kriviti sebe

Kada vam se dete rodi sa zdravstvenim problemom, teško je ne kriviti sebe. Svaka majka sa detetom koje ima neki problem reći će kako oseća određeni nivo odgovornosti, pa i onda kad to uopšte nije logično. Pitam se često da li bi sve bilo drugačije da nisam zaboravila da popijem jedan vitamin u trudnoći. Nekada se plašimo da je razlog jedna čaša vina koju smo popile pre nego što smo saznale da smo trudne uopšte. Prođemo tako kroz mnogo stvari koje nemaju nikakvog smisla kada se naglas izgovore, ali je potrebno da krivimo nekoga. Najčešće sebe.

Komplikacije i tokom druge trudnoće

Trebalo je vremena, ali sam prestala da mučim sebe odgovornošću. Vremenom, predviđano je da stanje mog sina neće imati mnogo uticaja na njegov život. Međutim, kada sam saznala da moja ćerka ima zastoj rasta ploda i srčane komplikacije, naravno da se taj osećaj krivice opet javio.

Ponovo su me uveravali da nisam ja ništa loše uradila, i uglavnom sam poverovala. Ipak, u isto vreme je postojala i ona krivica sa kojom nisam mogla da se izborim - svest da imam dvoje dece sa urođenim anomalijama.

Hromozomske poremećaje kod fetusa moguće je uočiti i uz pomoć Harmony Testa, koji predstavlja prenatalni skrining test izvrsne kliničke potvrđenosti i visoke stope pouzdanosti

Kada imaš dete sa nekim problemom, promeni te na mnogo načina. U zavisnosti od stanja, zavisi i nivo prateće krivice. Nekad se čak i pitaš da li je trebalo da se odlučiš za rađanje drugog deteta nakon prvog sa dijagnozom.

Želim i treće dete ali…

Neizvesna budućnost moje dece me je naterala da razmišljam o tome da više ne treba da rodim dete. Bilo je to jako naporno.

Volim svoju decu i vidim ih apsolutno savršene. Sa druge strane, sebe vidim prepunu mana i faličnih gena. Mnogo me boli kad shvatim da su moji geni zaslužni za ćerkine srčane probleme. Plaši me i saznanje da moja placenta nije davala njoj sve što joj je bilo neophodno. Kao da sam radila evolucijski posao i uništila ga.

Iskreno gledajući, zdravstveno stanje sa kojim se moje dete borilo je veoma sitno u odnosu na drugu decu koja dolaze lekarima. Ipak, to ne znači da su njihove potrebe manje važne. Trebalo je da budem sigurna u to da razumem sve detalje o njihovim stanjima i da ih potom vodim na preglede.

Zahvalna sam...

Troje dece je bila moja odluka pre svih ovih komplikacija. To sam govorila pre nego što sam shvatila svoje zdravstvene probleme tokom obe trudnoće. Nakon oba porođaja ostala mi je placenta, te sam morala na intervenciju nakon porođaja. Da li treba rizikovati i sa trećim detetom?

Znam da imam sreće. Imam dvoje dece, dok neki ne mogu da ih imaju uopšte. Učim se da budem zahvalna na porodici koju imam. U isto vreme, najveća odgovornost za mene je da razmišljam o budućnosti za sebe i svoju porodicu. Ne znam da li ću ikad opet biti trudna, ali naginjem ka tome da ne budem. Mislim da ću to već nekako prežaliti.

Nikad se ne zna šta budućnost donosi. Možda će i medicina napredovati. Ipak, dok ne budem dobila više odgovora, držaću se svoje odluke.

Izvor: yumama.com