Mamina ispovest: Mi jesmo najbolje mame svojoj deci

Toga u naše vreme nije bilo! Ovako počinju sve moralne propovedi lokalnih dušebrižnika. Šta god da radiš, to više moralno biće naći će razloga da ti pokaže kako nisi u pravu i kako „izvodiš besne gliste“. Uglavnom, sve ono što je moderno smatra se izvođenjem tih istih besnih glisti u šetnju, i to na ulicu da svi vide. Sram nas bilo!

Drže se za ruku, ljube se na ulici, udaju se sa stomakom do zuba, šetaju dete u julu bez kapice, žive kao podstanari pored onolike kuće (i u njoj još deset članova uže familije!), kuvaju nešto instant, uče decu da su ravnopravna, pa im posle kriv đavo, žene sede s decom u kafićima, muškarac pere sudove, po ceo dan bulje u one telefone! Toga u naše vreme nije bilo!

Uvek mi je bilo smešno koliko se ti ljudi iz „toga u naše vreme nije bilo“ doba trude da pokažu svoje doba kao ono bolje i vrednije. „Tad su se znale prave vrednosti“ kažu, a kad ih pitaš koje su to vrednosti ne znaju dve da nabroje.

 „Paaaa, stariji se poštovao“ – vrednost im je prva na listi.

Ne, nego niste smeli da pisnete kad je „glava kuće“ u blizini. Kad pater familijas zamakne i vi ste izvodili besne gliste, samo što tad nije bilo Interneta da svi to vide. Tad ste bili mladi i nije vam odgovaralo što morate da slušate starijeg, a sada ste stariji (i gle čuda!) niko vas ne sluša. Kažete, krivo je moderno doba? Zapravo, krivi ste vi, jer ste nas vi ovako naučili.

Što me dovodi do sledeće omiljene vrednosti – argumenta: „Kako su naše majke i babe očuvale decu? Ovo danas sve kilavo, ne znam ni što rađaju?!“

Čitam skoro negde, jedna mama napisala drugoj: „A kako su naše majke i bake očuvale decu bez crtanog filma? Današnje mame su sve kilave! Ne znam što rađaju decu koj’ đavo!“

"Ajde! Nije, bre, ovo takmičenje: Koliko si dobra mama na skali od „ne znam što rađaš decu koj’ đavo“ do „ovako su naše majke i bake očuvale decu“! Jedna žena je samo rekla da njeno dete gleda crtaće, i odmah se na nju obrušilo jato ovih u čije vreme se znalo: crtani u sedam i petnaest, kupanje i u devet u krevet!

Majke i bake, savršen primer vaspitavanja i čuvanja dece, nisu žurile na posao, a i ako jesu – nisu imale druge Internet mame i pritisak da skuvaju marakuju sa jajima od prepelice za svoju bebu – jer samo tako dobre majke rade. Majke i bake su živele u mirnoj ulici gde je jedino komšija Mile imao auto, a i on ga je palio jednom mesečno. Pustiš dete na ulicu, pa ga moliš kad padne mrak da uđe u kuću. Ili pripretiš: „Evo ga tata!“ Danas je i u sporednim ulicama u manjim mestima prometno kao na Slaviji!

„Pa izvedite dete napolje, poigrajte se s njim. Šta ima veze što pada kiša?“ – nastavlja da soli pamet mama – borac za stara dobra vremena.

Ova prva, napadnuta, nastavlja pak da se pravda: „Pa izvodim ga, igramo se, ali ne mogu svaki dan, kad ću, treba ručak da skuvam, kuću da pospremim, a i kud ću po kiši, prehladiće se?“

Očekujete razumevanje od druge mame? O, ne, ona ponovo poteže svoj najjači argument: „A kako su naše majke i bake kuvale ručak i čuvale decu? Kako ja sve stižem? Sve današnje majke su kilave! Ne znam što rađaju decu koj’ đavo!“ Onda oplete po svilenoj deci što se tope na kiši poput šećera i ta rasprava traje li, traje. Jer šta god vi rekli – „toga u njeno vreme nije bilo“.

U toj vatrenoj Internet borbi prva majka može samo da pogne glavu, jer šta ona zna. Tačno je vidim, tu mamu, stisnutu i pritisnutu, htela bi da bude najbolja mama na svetu, da joj deca budu šest sati napolju, a da šest minuta gledaju crtani. Ali. Nju je mama učila drugačije, da sve bude čisto i spremno, da kuća blista i kuhinja sija. Razapeta je između želje i moranja – a toga u „njihovo vreme“ nije bilo. Radio si, jednostavno ono što treba. Niko te nije pitao jesi li umoran ili nezadovoljan. Danas si okružen komentarima sa svih strana. Tu su oni – u njihovo vreme se sve stizalo i postizalo. I tu su novi oni – savremeni roditelji, majstori organizacije. Oni istrče polumaraton sa decom, završe sve obaveze, pa još stignu i da sole pamet po internetima.

Onda ti, tako „posoljen“, sedneš pa se zamisliš nad tom čorbom i prisetiš se svog detinjstva. U to slavno vreme kad zgrešiš nešto (ili pomisliš da zgrešiš), od mame dobiješ disciplinsku po nosu, pa se češi! U to slavno vreme se verovalo da je batina iz raja izašla, pa je u jedno prašenje guze stalo današnje petnaestominutno objašnjavanje dvogodišnjem detetu zašto nije dobro da prilazi šporetu i utičnicama u kući. Verujte, mnogo je lakše da lupiš dete nego da mu utuviš lepim u glavu šta je dobro, a šta ne. (Ali nisam sigurna da je batinama iko postigao dugoročne rezultate).

To slavno vreme u kom ničeg naopakog nije bilo izrodilo je nas ovakve naopake. Jer tamo gde ste nas previše stisli iz nas ste istisli ideju da postupamo poput vas. Mi smo po ceo dan bili napolju dok su naše majke čistile, kuvale, peglale i prale. Mame nisu smele da se požale na umor niti da pokažu da su ljudska bića. Retko kad smo se zajedno igrali.

Mi hoćemo da provodimo vreme sa decom. Mi biramo da nas umori višečasovno puzanje po podu nakon neprospavane noći, a ne kućni poslovi. Mi biramo da zajedno pogledamo crtani film, a da nas zbog toga ne razapnu u parkiću ili na društvenim mrežama.

Toga u vaše vreme nije bilo, znam. Al’ mi se, ovako kilave, igramo sa svojom decom i završavamo te iste kućne obaveze. Padnemo s nogu, pa pustimo crtani celih pola sata. I taj crtani zajedno gledamo.

Toga u vaše vreme nije bilo, znam, ali mame najbolje prevode crtani film na dečji jezik. Sa strane kad se pogleda, nije to ništa posebno, izvodimo besne gliste!

Izvor: lolamagazin.com/Autor: Srbijanka Stanković