Najčešći strahovi prvih dana roditeljstva

Sasvim je prirodno da nas je strah kada se nađemo u situaciji u kojoj nikad do sada nismo bili. Rođenje prvog deteta je svakako za nas nepoznata situacija. Mame koje već imaju decu će možda pomalo podrugljivo prćiti svoje iskusne noseve na naše brige i pitanja, govoriti nam da preterujemo i da treba da se opustimo, ali mi kroz to moramo proći, kao što su i one prolazile, ali su to zaboravile.

Evo neki od najčešćih strahova u tim prvim danima kada se beba rodi.

Da li beba diše?

Sećam se kada su se moji blizanci rodili, tu prvu noć kod kuće, pokušavala sam da spavam, ali sam na svakih pola sata ustajala da ih vidim, da proverim da li ta mala bića stvarno dišu i spavaju. Bilo mi je neopisivo čudno što su u našem stanu sada i dve bebe, naše bebe. Nakon četvrtog pokušaja da zaspim i ustajanja da ih vidim, rekla sam sebi: „Dobro, ovo je prva noć sa tvojim bebama. Imaš pravo da skuvaš sebi kafu, namestiš se udobno i presediš pored njihovih krevetića i da ih gledaš kako dišu do ujutru.“ Paradoksalno, ova mi je rečenica pomogla da uskoro bezbrižno zaspim. Proveravanje da li beba diše je sasvim normalno kada se prvi put sretnemo sa tako malim stvorenjem i potrebno nam je neko vreme da poverujemo da to majušno telo zaista radi kako treba.

Da li je normalno da se beba tako čuje?

Da li je zvuk koji beba pravi normalan? Zašto tako stenje? Da li su to grčevi, to stenjanje. Da li je rano za grčeve? Sećam se da sam za prvu posetu pedijatru napravila spisak pitanja, a jedno od njih se odnosilo na zvukove. Potrudila sam se da snimim kamerom to dešavanje, ali nisam uspela. Da ne bih zbunjivala doktorku izrazima „krkljanje“ i „šištanje“, ja sam joj verbalno demonstrirala zabrinjavajuće zvukove za svaku od moje dve bebe ponaosob. Sigurna sam da sam joj ulepšala dan.

Imam li dovoljno mleka?

Još jedna uobičajena briga za nove majke. Mame uglavnom brinu da dete nije slučajno gladno (ovo se ne promeni ni kada dete napuni trideset godina). Mame strahuju da beba neće napredovati, da njihovo mleko nije dovoljno ili da nije dovoljno dobro, da će morati uvesti dohranu, brinu i onda kada uvedu dohranu itd. Veliki je pritisak na mame da doje. Kao i uvek kada je zdravlje u pitanju, mediji se ženama obraćaju pretećim tonom, bez pardona koristeći zastrašivanje i posramljivanje („nemojte da vas mrzi da to radite, „ i „ako vam je stalo do zdravlja vašeg deteta“)… Verujem da nama, mamama, to pitanje dojenja i dohrane izgleda tako suštinski važno zbog toga što nam je to uglavnom jedini posao u tom periodu. Kada je beba novorođenče nema mnogo posla oko vaspitavanja i drugih roditeljskih zadataka, već se gotovo sve svodi na dojenje i umirivanje.Zato nam to izgleda tako krucijalno. Ako biste samo ubrzali časovnik na godinu dana, videli biste da su deca zdrava i prava hranila se ona dohranom ili maminim mlekom. Prema tome, bez obzira na to ide li vam to famozno dojenje od ruke ili ne, razloga za neku veliku sekiraciju nema.

I drugi svakodnevni strahovi i dileme…

Kada treba znam da li preterujem ili bi trebalo da je odvedem kod lekara? Kako da znam da nije ništa? Šta je najbolje od preparata za bebu? Treba li probiotik, koji probiotik, koje kreme i bebi ulja. Šta za grčeve kupiti? Koje kapi, kakve grejače? Jedna naša beba je imala grčeve, druga nije. Mislim da smo potrošili čitavo malo bogatstvo i dane pretraživanja po Internetu kupujući po preporukama razne kapi protiv grčeva, ali su grčevi trajali koliko su, izgleda, morali. Svaku noć od dva do pet, kao po satu. Tada sam naučila mudrost koju ću kasnije primenjivati često. Ta mudrost se sastoji u tome da sebe podsećam da teški trenuci imaju ograničen rok trajanja. „Izdrži do pet.“ Treba li peglati odelca da bi se dodatno dezinfikovala? Koju vodu da koristimo za dohranu? Da li da dajem vodu bebi koja sisa? Šta ako time smanjujem njenu potrebu za mlekom, a time i količinu mog mleka? Kolika temperatura bebe je visoka temperatura? Zašto beba kija? Cucla da ili ne? Da li sme napolje odmah nakon izlaska iz porodilišta? Kako da je obučem da joj ne bude hladno, ali i da se ne pregreje pa posle prehladi tako oznojana? Da li da sterilišem bočice i cucle? Da li ipak sme da spava na stomaku ili ne?

Normalan strah nam otvara oči 

Strah, kada nije preteran i kada je primeren situaciji, pomaže nam da se bolje adaptiramo. Strah nam otvara oči, ubrzava razmišljanje i čini da sve pamtimo u najsitnije detalje i lekcije učimo za trajno. U prvim danima majčinstva ćemo odrasti više nego u bilo kom drugom periodu života. Jedna mudrost koju ćemo iz tog perioda izvući, upravo zahvaljujući tim strahovima, je da naučimo da verujemo iako nemamo garanciju. Počećemo da verujemo u svoje sposobnosti da se snađemo i savladamo svaku narednu fazu u kojoj još nismo bili i koja nam je potpuno nepoznata. Počećemo da verujemo u svoje dete, da znamo da je zdravo, a i kada nije zdravo, da je savršeno sposobno da se oporavlja.

Ukoliko ovi strahovi oko bebe traju dugo i ne prolaze, to može da ukazuje na to da preterano brinemo i inače u životu. U toj situaciji bi bilo poželjno potražiti razgovor sa psihologom kako bismo naučili da razmišljamo o životu drugačije. Osim ovih, postoje strahovi koji izlaze iz okvira uobičajenih strahova sa kojima se može suočiti svaka nova majka. Ti strahovi su nešto ređi, ali se uz stručnu pomoć lepo rešavaju.

Izvor: trudnoćaizdravlje.rs /Željka Kurjački Stanić, psihoterapeut Foto: Freepik