Prvi čovek kome su matične ćelije spasile život danas ima 32 godine
Mnogi smatraju da je transplantacija matičnih ćelija novi oblik terapije različitih bolesti, ali je ona u upotrebi još od 1988.
1988. godine je međunarodni tim lekara udruženim snagama spasao život šestogodišnjeg dečaka Metjua Feroua, koji je imao dijagnozu Fankonijeve anemije, retkog naslednog poremećaja krvi, koji može da dovede do potencijalno smrtonosnih malignih oboljenja, poput leukemije.
Njegova majka je tada ponovo ostala u drugom stanju i utvrđeno je da devojčica koju nosi, nema znake Fankonijeve anemije, kao i da su njeni leukocitni antigeni identični Metjuovim.
To je značilo da ona može biti donor matičnih ćelija svom bratu, pa je na rođenju sačuvana njena krv iz pupčanika.
Transplantacija se pokazala uspešnom i izlečila je Metjua od bolesti koja se generalno smatrala neizlečivom. U to vreme, krv iz pupčanika nije korištena nikad ranije u lečenju ljudi, a sama procedura transplantacije smatrala se rizičnom.
Međutim, francuski Nacionalni komitet za etiku dao je dozvolu za transplantaciju, jer je Metjuov život bio ozbiljno ugrožen, a njegova sestra pritom nije morala da trpi nikakve posledice, kao što bi to bio slučaj prilikom bolnog presađivanja koštane srži.
Na tom zahvatu radilo je mnogo ljudi. Dr Arlin Ojerbah iz Rokfeler univerziteta u Njujorku opisala je metod prenatalne dijagnostike Fankonijeve anemije. Dr Hal Broksmejer sa Sloun Ketering instituta u Njujorku sačuvao je devojčicinu krv iz pupčanika. Zamrznuta krv je prebačena iz Indijanapolisa u Pariz, gde je dr Elijan Glukman iz Bolnice Sen Lui izvela transplantaciju 6. oktobra 1988.
Zahvat je bio uspešan i Metju danas ima 32 godine, suprugu i dete i trudi se da podigne svest o značaju čuvanja matičnih ćelija. (Na priloženoj slici je sa svojim sinom Ilajdžom).
Mnogo toga se promenilo od tog pionirskog poduhvata. Pronađeni su mnogo efikasniji načini skladištenja i čuvanja matičnih ćelija.
Stručnjaci i doktori koji koriste matične ćelije u svrhe lečenja shvataju važnost nemanipulacije pupčane krvi, kako bi se sačuvao što veći broj matičnih ćelija, a time i poboljšao ishod same transplantacije. Prema studijama, tehnike odvajanja ćelijskih komponenti krvi pupčane vrpce, te postupak uklanjanja crvenih krvnih zrnaca iz transplantata može dovesti do gubitka broja vitalnih ćelija (Fitzugh, Choi, Broxmeyer).
Danas postoji veliki izbor banaka za čuvanje matičnih ćelija, međutim, vi ne želite da se krv Vašeg deteta samo zamrzne i čuva, već želite da budete sigurni da matične ćelije u slučaju potrebe mogu da budu upotrebljene za transplantaciju?
Zašto bi u tom slučaju Bio Save i njihova banka bila Vaš najbolji izbor?
Odluku o tome da li da se upotrebe mlade pluripotentne matične ćelije da bi se spasio život, donosi lekar. On leči i snosi odgovornost. Njemu su važni visok kvalitet obrade matičnih ćelija, detaljni anamnestički podaci i odobrenja od strane regulatornih organa u skladu sa zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima.
Dozvolu za skladištenje matičnih ćelija poseduju sve banke krvi iz pupčanika. Odobrenje za upotrebu matičnih ćelija za lečenje Vašeg deteta, njegovog brata ili sestre ili za donaciju ne poseduju sve banke.
Trenutno u Srbiji postoji 12 registrovanih predstavništva banaka matičnih ćelija iz Evrope. Jedan od njih, Bio Save group, rešio je da svoje delovanje proširi, da unapredi saradnju sa korisnicima i da putem novoosnovane Bio Save Fondacije deponovane matične ćelije učini brzo i besplatno dostupnim, koristeći svoje iskustveno znanje, kontakte i resurse.
Po želji mnogih budućih roditelja predlažemo Vam 10 pitanja koja bi trebalo da postavite i čiji odgovori Vam mogu pomoći u donošenju odluke - kome poveriti ovaj, najdragoceniji poklon za budućnost vašeg deteta.
Izvor: http://www.biosave.rs