Faze roditeljstva

Šta se to trudnicama vrzma po glavi?

Mama dvoje dece se na duhovit način prisetila koliko se promenila kad je prvi put ostala u drugom stanju i zaključila kako neke od stvari koje je dobila zajedno s “trudničkim mozgom” nikada nisu nestale.

Šta se to trudnicama vrzma po glavi?

Rakel Pavlik je novinarka i mama dvoje dece. Iako njeno najmlađe dete sada ima 12 godina, ova mama se na duhovit način prisetila koliko se promenila kad je prvi put ostala u drugom stanju.

"Što se tiče priča o trudnoći, moja je bila jednostavna i veoma fina: nije bilo pravih jutarnjih mučnina, niti gestacijskog dijabetesa, preteranog odmaranjakrvarenja i hemoroida. Čitala sam o svim mogućim komplikacija i naslušala se horor priča od prijateljica i poznanica, ali izgleda da sam imala sreće. I bila sam svesna toga. Osećala sam se zaista zahvlano i čak sam bila ponosna na sebe. Zašto se oko drugog stanja diže tolika frka? Više puta sam pomislila kako je trudnoća poput nekog laganog povetarca. Ali, ta samosvesna superiornost mi se "obila o glavu" kad sam doživljavala druge, suptilnije nuspojave tog sitnog bića u meni. 

Sećam se da sam jednom pročitala neke gluposti o tome kako ogromna talasanja hormona tokom trudnoće mogu izazvati kognitivno oštećenje pamćenja. Neki ljudi misle da je “trudnički mozak” samo mit, ali dopustite mi da vam kažem, moj je bio itekako stvaran", napisala je ova mama i nabrojala samo neke od besmislica koje su joj se počele događati u trudnoći.

1. Pamćenje me napustilo

Ok, nije baš da je i pre bilo vrhunsko, ali odjednom nisam mogla da se setim pojedinih reči. Nisam smogla da se setim zašto sam ušla u sobu ili gde sam ostavila torbicu a ponekad sam stajala ispred otvorenog frižidera ne mogavši da se setim šta sam želela da uzmem.

2. Nisam bila baš sva svoja

Još sam radila u to vreme i htela sam da dokažem da se mogu nositi s obavezama na poslu. Rezultat: Pokušala sam da ne hrčem preglasno na radnom mestu i ne zadremam više od tri-četiri puta dnevno. Takođe, tokom prvog tromesečja, izgubila sam se na putu do posla, što je bilo potpuno razumljivo s obzirom da sam radila tamo "samo" šest godina.

3. Bila sam trudnički model (prvih pet minuta trudnoće)

Test za trudnoću još se nije ni osušio, a ja sam već kupovala odeću za trudnice. Kupovala i nosila. Tako je, bila sam toliko uzbuđena da sam nosila trudničku odeću kad sam bila 6 nedelja trudna. Pa recite mi ko još radi takve stvari? Neznalice, eto ko. Do kraja drugog tromesečja, naravno, nisam ni stala u svu tu preslatku i skupu odeću. Kupila sam još.
Takođe, kupila sam i predivnu belu spavaćicu i kućni ogrtač u istoj boji za bolnicu. Jer, ništa nije lepše od bele svilene spavaćice koja je puna krvi. 

4. Zaboravila sam da neću roditi bogatog naslednika plemićke krvi

Većina mojih glupih kupovina bile su standarne ali impulsivne kupovine novih budućih mama, a ja sam otišla i korak dalje i počela kombinovati svečane, lepe kompletiće za novorođenče, kao da će svaki dan biti gost na venčanju. Očigledno sam se pripremala za rođenje budućeg vojvode od Kembridža i u jednom trenutku sam shvatila da sam kupila samo odeću koja mora da se pegla. Sramota me bilo i da priznam kad se to dogodilo, ali morala sam napraviti brzinski šoping "normalne" odeće.

5. Upoznala sam se s krizom identiteta

Pročitala sam da emocionalni usponi i padovi tokom trudnoće mogu da dovedu do toga da neke žene privremeno postanu nerazumne, tvrdoglave i nestrpljive. Mađutim, takva sam i inače, pa je trudnoća izgleda imala suprotan efekat na mene. Kako je moj stomak rastao, tako sam postajala mekša, nesigurnija i poslušnija i uplašila sam sve koji me poznaju. Ovo je posebno bilo zbunjujuće za mog supruga, koji je već navikao na moju tešku narav. Gledajući me kako iznenada plačem zbog najmanjih sitnica, nije znao što bi sa mnom, odjednom tako plačljivom i neodlučnom, osim da me zagrli i pita: "A ko si ti?"

6. Gledala sam previše loših filmova

Ovo je rezultiralo kratkim paranoičnim ispadima, a nepoverenje je posebno bilo izraženo. Jednom sam tako zalupila ulazna vrata strancu, za kog sam bila uverena da je došao kako bi uzeo moje još nerođeno dete. Užasno se i danas osećam zbog toga...ali neka.

7. Dan loših odluka

Moja trudnoća “bez mozga” dosegla je svoj vrhunac kad sam rezervisala ceo “dan loših odluka” opuštanjem u novom spa centru. Masaže, kozmetički tretmani i opuštanje! Šta bi moglo poći po zlu?! Nasmešeno sam sedela kod frizerke i klimala potvrdno na svako njeno pitanje, pa me između ostalog i nagovorila da skratim kosu jer će mi biti lakše da je održavam jednom kad beba dođe. Nimalo dobra odluka.
Zatim, moje lice. Primetila sam blagu promenu na obrazima i čelu, i pročitala sam da se to događa trudnicama, tzv. "trudnička maska". U spa centru su mi rekli da mikrodermoabrazija može pomoći. Ako niste upoznati s ovim postupkom, nemojte. Nije nimalo opuštajući!
Sledeća na redu u mom “danu glupih odluka” bila je depilacija bikini zone. Učinila sam to, između ostalog, i kao lep gest za svog ginekologa, za kog sam mislila da bi mu bilo praktičnije raditi u “lepo oblikovanom ženskom vrtu”. Da, toliko sam razmišljala o drugim ljudima. Jeste li znali da povećani protok krvi u genitalijama tokom trudnoće čini depilaciju 10.000 puta bolnijom? Ja nisam. Psovala sam i molila da mi da epiduralnu devojku koja me depilirala  i mučila se zajedno sa mnom. Ionako nisam bila u mogućnosti da vidim krajnji rezultat zbog svog stomaka (čak i kad mi je dala maleno ogledalce) tako da apsolutno nije bilo vredno ovolike muke.

Dovukla sam se do svog automobila, crvenog lica, crvenog tela i frizure koja je s razlogom ostala zaboravljena u '80-ima. Osećala sam se...šta je suprotno od pomlađivanja? Ostarela? Tiho sam preispitivala svoje izbore u životu i, što je još važnije, svoju sposobnost kako ću brinuti za svoje dete, kad ne umem da se brinem ni o sebi. Uspela sam da se dovezem do kuće bezbedno, nisam nigde zalutala i čvrsto sam odlučila da neću napuštati kuću sve dok ne počnu trudovi!

Nekoliko nedelja kasnije rodila sam predivnog dečaka bez ikakvih problema. Moji dani trudnoće su prošli. Volela bih reći da sam se vratila svojim starim, pametnijim i mudrijim odlukama, ali moje najmlađe dete sada ima 12 godina, a neke od besmislica koje sam dobila s “trudničkim mozgom” i dalje su prisutne. Mogu se samo nadati mudrosti, mirnoći i bistrini koja dolazi s neizbežnim početkom menopauze, zar ne?

Pripemila: Vesna S. Izvor: miss7mama.24sata.hr