Ulaganje za budućnost dece, jer mislimo na nju

Koliko je važno donošenje odluka kad postanete roditelj?

Iza mene je 8 godina staža u roditeljstvu. U tih 8 godina roda nas je posetila četiri puta, a svaki dan očekujemo i njen peti dolazak.

To je postalo i jeste pokretačka snaga svih segmenata mog života, od volonterskog savetovanja roditelja, preko pisanja bloga o roditeljstvu, do svakodnevnog balansiranja svih obaveza.

Da, može se reći da je roditeljstvo temelj našeg života.

Kad se osvrnem unazad ovih, kako rekoh, 8 godina kako sam postala mama, realno mogu da kažem da je mnoštvo, ako ne i većina odluka koje sam donela bilo motivisano isključivo – klincima.

Neke odluke su bile, pa slobodno mogu da kažem, smešne. Neke su bile velike. Ali kad imaš decu, manje više, sve one su važne.

Pre nekoliko godina, onako kako vas knjige obaveste – „kad se najmanje nadaš“, saznali smo da muž ima dijabetes tip 1.

Otkriven, na sreću slučajno, bez komplikacija, beše to vest koja nas je u potpunosti izbacila iz takta.

Imati 30+ godina i saznati da imaš hroničnu, neizlečivu bolest definitivno nije nešto što si ikad pomišljao.

Kad je prošla svaka od faza suočavanja sa tim, nekako je iskočilo ono pitanje koje je neizbežno kad si roditelj – šta ako i deca jednog dana obole od toga.

Dijabetes tip 1 je autoimuno oboljenje. Drugim rečima, vaše telo napada sopstvene organe (u ovom slučaju pankreas) jer iz nekog konfuznog razloga misli da je to neprijatelj.

Dijabetes tip 1 znači i doživotnu zavisnost od korišćenja lekova, insulina, regulisanja, paženja,... i opet neće biti izlečen.

Često kažem da je neznanje blagoslov, jer nekad što manje znaš, lakše ti je. Ali nekad, kad si medicinar kao ja, znanje može da bude i prednost.

Ja sam od onih večito fasciniranih naukom i dostignućima.

Kako da vas ne oduševi, recimo, saznanje da je neko dobio Nobelovu nagradu pre par godina jer je dešifrovao ceo ljudski genom? Znamo šta svaki bogovetni gen radi i uređuje.

Ok, možda je to za vas na nivou filma Gataka, ali verujte da nije sve to (više) SF.

Stoga, kad je prošao neki period od one vesti, počela sam da se bavim temom matičnih ćelija. Zašto? Jer želite da učinite sve u svojim mogućnostima da budućnost koju će imati vaša deca bude dobra.

Istraživanje se, doduše, završilo neslavno.

Internetom sam pronalazila mnoštvo članaka, ali skoro nijedan mi nekako nije bio dovoljno jasan, precizan – šta ja to tačno dobijam i na šta mogu da računam.

A onda, tu je i finansijski momenat, nemojmo da se lažemo. Sume koje su se u tom trenutku vrtele predstavljale su veliki raskorak sa našim mogućnostima.

I kad imate ta dva razloga ukrštena, vaš zaključak je neminovan – zašto bi davali toliki novac kad ne ni ne znamo na šta. Sve to oko matičnih ćelije nije tek tako prošlo.

Manje više, kad god bi uočili da neko od klinaca očajnički želi da jede slatko, poveo bi se razgovor o onih 2-6 posto mogućnosti „šta ako“.

Nije lako živeti sa time.

Nekako početkom ove, pete, trudnoće naišla sam na informaciju da jedna banka matičnih ćelija, BioSave, daje mogućnost da njihovo čuvanje bude na rate.

Znam da je razlog možda trivijalan, ali svi znamo koliko danas košta bilo šta i koliko se moramo dovijati za veliku većinu stvari.

Dalje sam krenula da iščitavam tuđa iskustva o saradnji sa njima. Bilo je motivišuće.

I, na kraju, krenuh da izučavam kako to oni funkcionišu (imaju i video).

U prilici ste da sa doktorima porazgovarate o proceduri sakupljanja i skladištenja matičnih ćelija, kao i da dobijete odgovore na svoja pitanja. Zatim, pričate o vašoj zdravstvenoj anamnezi, potpisujete ugovor o istom, kao i saglasnost za uzimanje matičnih ćelija. I kući krećete sa setom za sakupljanje.

Isti posle nosite sa sobom kad počne porođaj, a kada i zovete banku da ih obavestite, ne bi li bili u pripremi da dođu po uzorak kad se porodite.

Dalje se transportuje u Nemačku, gde se vrše analize radi provere valjanosti uzorka. Ako je sve u redu, dobijete sertifikat o tome i tek tada započinje plaćanje čuvanja istog.

Dve stvari koje su me dodatno podstakle na ovo su bile: sve ove informacije budući roditelji mogu da čuju tokom besplatnih Bebologija predavanja za trudnice i drugo, postojanje BioSave Fondacije.

Bebologiju čine serija edukativnih predavanja od strane patronaža, babica, pedijatara, i niza drugih stručnjaka koji na zanimljiv način upoznavaju buduće roditelje sa nekim od najčešćih nedoumica i problema sa kojima se mogu suočiti tokom trudnoće, porođaja i prvih nedelja posle.

Slušajući ih i u Beogradu i u Novom Sadu, svideo mi se pristup sa podrškom i pozitivizmom koji predavači ispoljavaju. Jer najmanje bih volela, kao neko ko će peti put da se ostvari u ulozi mame, da budući roditelji, koji će ionako biti zbunjeni, uplašeni, uzbuđeni tih dana, budu unapred obeshrabreni.

Shvatajući koliko je ta podrška bitna, Bebologija je porasla u program Mlečni put i servis „Babica i bebica“.

A zašto je bitna Fondacija?

Naime, za sada je lečenje matičnim ćelijama moguće samo u bolnicama u inostranstvu, ne i u Srbiji. I tu dođe kvaka 22 – imate uskladištenje matične ćelije, stanje koje želite da lečite je među tih oko 80 koja se leče, ali nemate finansije i da odete negde van i stvarno započnete lečenje.

Ovde stupa na snagu Fondacija koja obezbeđuje sredstva da se to i ostvari.

Dijabetes tip 1 još nije među tih oko 80 stanja koja se leče ovako. Ali baš ove godina započinje kliničko ispitivanje vezano za to. Tako da nada da će biti i to stanje moguće lečiti matičnim ćelijama, da ako bude potrebno mojoj deci, postoji.

I ovim dajem priliku i ulažem u budućnost svoje dece. 

Da li ćete i vi?

Autor: Milena Kostić, „Mama iz magareće klupe“, uskoro petostruka mama