Roditeljstvo: Granice su samo zamišljene linije u našim glavama

Ne, nismo čuli bebu kako plače dok je doktorka Jelena radila “ples sa bebom” ni kada je sestra Tanja merila, ni kada joj se malo prispavalo… Sve je nekako bilo skladno i smireno.

Nismo odoleli izazovu pa smo zamolili porodicu Milanović (mamu Nevenu i tatu Radovana) da nam otkriju tajnu kako uspevaju da roditeljstvo izgleda tako harmonično i zabavno. Pročitajte njihovu priču…

- Negde između tatine Vipassane (škole duboke meditacije) u Švedskoj i maminih prehodanih daljina u Južnoj Americi i poslovnih obaveza na Staroj planini – prepoznali smo se u idejama da granice jesu samo zamišljene linije u našim glavama. Te smo iz prijateljstva spoznali jedno u drugom i partnera za ceo život. I kao što to i obično, krajnje slučajno i biva, na dan kupovine karata za Indiju, smo kupili ipak „samo“ test za trudnoću i dobili u vidu crtica prvu kartu za dolazak naše Inke – počinje priču mama Nevena.

- Potvrda od ginekologa „Srce kuca, trudnoća je“ bila je okidač da još jače nastavimo pohod na osvajanje novih predela života u nama i oko nas, jer smo se vodili idejom da naše iskustvo i naša sreća su ono što se upisuje u prenatalnu istoriju. Do devetog meseca smo stalno bili u pokretu, putovanju i poslu – kaže tata Radovan.

Porodica Milanović: Nevena, Radovan i Inka

- Kako mi je posao vezan za turizam, marketing i komunikaciju, bilo mi je zadovoljstvo da ga radim, kao i mom mužu da se kao grafički dizajner priključi celoj priči pored svoje koju je radio privatno. Za devet meseci ni jednom nismo napravili ustupak i našli izgovor da nešto ne može ili je teško. Meni kao večno aktivnom biću bilo je nezamislivo da mirujem, odmaram, tražim izgovor u stanju. Stanje je bilo podsticaj da sve dobije jaču formu uz ideju kako se osećam ja, tako je i njoj, koliko sam iskustva upisala u svoje srce i u njeno sam. Zurenje u plafon sa kreveta i prepodobnost usled kilaže nikako mi nije zvučalo kao informacija koju dajem budućoj generaciji u amanet. Poslednjih tri meseca sam išla na jogu za trudnice i to je bilo sve od priprema za porođaj. Kako smo se i muž i ja složili, on je bio uz mene i na porođaju – jer nam je oboma zvučala suludo ideja da nam se porodica rađa, da se rađamo mi kao roditelji, a da nismo jedno kraj drugog. Jedino nestrpljenje je bilo usled probijenog termina od 17 dana, i dve i po nedelje bila je prava veština ostati pribrano strpljiv – u dahu nam je isrpričala mama Nevena.

- Iako smo znali da je do karaktera bebe i vrlo ga poštovali i preko ne želje da stimulišemo porođaj medikamentima, želja u nama je gorela da je što pre vidimo. Kao još jedan korak ka učenju našeg strpljenja, došla je Inka iz sporog porođaja u trajanju od 34 sata. Od tog 11. decembra učim uz nju kako priroda ima svoje prelepe jedinstvene i samo svoje načine za pojavnost. Osećaj da je sve u redu i da smo dobro odigrali igru u kojoj niko ne zna pravila, potkrepljen je time što je jedna od beba koja se stalno osmehuje – kažu Milanovići.

A mi smo svedoci, Inka uvek ima osmeh na licu, baš svaki put kad dođu u našu ordinaciju! Iz priče nije teško zaključiti da su za osmeh i zadovoljstvo bebe zaslužni njeni roditelji! Uživajte u svakom danu odrastanja vaših mališana.

Tekst: Vesna Stanimirović
By Bebologija