Autizam.. odkud, šta i kako
Lek za autizam još uvek nije pronađen, međutim postoje brojna istraživanja koja dokazuju da uz prave intervencije i brigu, osobe s autizmom mogu napredovati s vremenom i voditi nezavisniji i produktivniji život.
Kod osoba sa autizmom dolazi do poremećaja govora, opšte komunikacije, motorike, socijalne sfere funkcionisanja, emocija, ponašanja.
Autizam i trudnoća
Nedavna istraživanja su pokazala da promene u organizmu koje nastaju tokom začeća i trudnoće, mogu povećati rizik od autizma kod deteta koje za to ima genetsku predispoziciju.
Studija iz 2014. godine otkriva da su deca majki koje su imale problem sa manjkom gvožđa pre trudnoće i u toku trudnoće, u pet puta većem riziku da postanu autistična. Rizik se takođe povećava ako majka ima 35 ili više godina, ili ima neke metaboličke poremećaje kao što su gojaznost, visok krvni pritisak ili dijabetes, a u trudnoći nije na adekvatnoj terapiji.
Simptomi
Ako pomno pratite dete, znake autizma možete da prepoznate veoma rano u detinjstvu. U Srbiji svako stoto dete boluje od autizma, a znaci se pojavljuju do četvrte godine života. Do 18. meseca se već primećuju prva odstupanja u razvoju deteta. Prema nekim autorima, moguće je i da se na ranijem uzrastu opserviraju određeni elementi autističnog spektra.
foto: Shutterstock
Uobičajeno je da se kod dece oko prvog rođendana pojavljuje prva reč sa značenjem, zatim dete počinje da u interakciji sa socijalnim okruženjem bogati rečnik. Govor i motorna aktivnost, kao i kontakt sa ljudima iz svog okruženja veliki su pokazatelji adekvatnog ili neadekvatnog razvoja deteta.
Prvo što ćete primetiti jeste da dete:
- ne ostvaruje kontakt sa drugima
- povlači se u sebe
- ne gleda Vas u oči
- ne odaziva se na poziv po imenu
- vezuje se za određene predmete
- bira istovetnu hranu
- treperi ručicama
- hoda na prstima
- razvija govor koji nije razumljiv i nema značenja ili ga uopše ne razvija
- ne pokazuje prstom predmet koji želi već Vas vuče za ruku do njega
Govor kod autističnih mališana često se zaustavlja na nekom stepenu razvoja. On je najčešće agramatičan, a rečnik siromašan.
foto: Josh Johnsen
Autistično dete može da ima odbojnost ka nekoj vrsti materijala, prema sapunu ili plišu. Ne prija mu fizički kontakt, gleda u svetlo ili unosi prste u vidno polje.
Šta posle dijagnoze
Osim upornog rada sa detetom uz angažovanje terapeuta postoji i druga vrste terapije.
Stanje autistične dece može značajno da se poboljša uz pomoć terapije matičnim ćelijama. Sprovedene su brojne studije koje pokazuju zapanjujuće rezultate u ovoj oblasti.
Kod više od dve trećine dece koja su učestvovala u jednom istraživanju koje je sprovedeno na 25 mališana u Americi zabeleženo je poboljšanje stanja.
Određene imunološke ćelije iz krvi pupčanika prolaze kroz krvno-moždanu barijeru, menjaju povezanost mozga i suzbijaju upalu, koja se dovodi u vezu sa autizmom - hipoteza je o tome šta se događa po davanju ove terapije.
Još jedna, veća studija je u toku. Istraživači očekuju da će ta studija dovesti do pronalaženja dugoročne terapije za decu s autizmom.
Kako da porodice iz Srbije započnu proces lečenja matičnim ćelijama, kako da dođu do relevantnih ustanova i najboljih stručnjaka u inostranstvu, kako da stupe u kontakt sa njima i organizuju lečenje, možete saznati u Fondaciji koja se time bavi.
Imajte velika očekivanja
Ako imate autistično dete najvažnije je da ga prihvatite takvo kakvo jeste i volite ga sa svim posebnostima. Roditelji su kamen temeljac na putu zdravijeg života autističnih mališana.
Upornošću, brigom i pravovremenim reagovanjem deca mogu da napreduju.
Imajte velika očekivanja koja se tiču budućnosti deteta. Ukoliko Vi verujete da je bolja budućnost za njega moguća, onda će se ona i desiti.
